Nekome ko nije baš revnosno pratio razvoj medijsko-društvenih događaja moglo se desiti da u subotu u pola osam uveče okrene kanal na kojem se do skoro prikazivala emisija „24 minuta sa Zoranom Kesićem“ i iznenadi se onim što mu se nudi.

U udarnom terminu je išao film „Finding Steve McQueen (gramatički nepravilno preveden kao „Potraga za Stiv Mek Kvinom“), sa Forestom Vitekerom čiji deo opusa od – zbog prethodnih zasluga – opravdano dobijenog Oskara za „Poslednjeg kralja Škotske“ valja izbegavati.

Naime, kako je često slučaj – Šeli Vinters je jedared navodno izvadila iz tašne svoju statuicu i tresnula je o sto pred producentom koji je nameravao da joj malo „zakine“ honorar – Viteker se od 2006. godine i lošeg filma za koji je nagrađen bavi surovim naplaćivanjem, godišnje snimajući po nekoliko nebitnih filmova koji ne zahtevaju preveliku potrošnju vremena i energije.

Ali ko zna, možda je ta „Potraga za StivOM MEKVINOM“ izuzetak, pa, iako ću je preskočiti, malo bacam pogled na amaterske recenzije na sajtu IMDb.

„Could have been better, but it’s acceptable“, kaže jedan gledalac, dok drugi zaključuje da je u pitanju „an enjoyable heist movie“.

Prelazim potom na sajt Rotten Tomatoes i vidim da retki profesionalni kritičari koji su mu ukazali pažnju nisu bili ni zadovoljni ni iznervirani, rutinski otaljavajući svoja recenzentska posla.

Sad, nisam ekonomski promućuran čovek, te prihvatam da su se vlasnici televizije vodili opravdanom računicom.

Ako pustiš nešto što niti košta niti ima neku vrednost, valjda ćeš posle par reklamnih blokova biti u izvesnom plusu, ili barem na pozitivnoj nuli?

Na koncu, to je mnogo racionalnija poslovna odluka od nastavka tolerisanja emisije koja je u prethodnih deset godina svojim budžetom opterećivala firmu, zar ne?

I to pretpostavljam u meri koju EPP ni u teoriji nije mogao da nadoknadi?

Pa da, sigurno u tom grmu leži iberijski divlji zec.

Sledeće večeri u pola osam, u terminu u kojem je u prethodnih desetak godina........

© Danas