Spremna ili ne 2 (Ready or Not 2: Here I Come) režija: Met Betineli-Olpin, Tajler Žilet scenario: Gaj Bjusik, R. Kristofer Marfi zemlja: SAD, 2026

Pre sedam godina, film „Ready or Not“ nije se nalazio na repertoarima srpskih bioskopa, te sam bio slobodan da njegov naslov stvaralački prevedem kao „Ko se nije sakrio…“ („Let iznad kukavičjeg gnezda“ bi, budući da se radi o poslednjem stihu dečje pesmice, tim pravcem trebalo da bude, recimo, „…ti si mali zec“).

Distributerski propust je bio razumljiv, jer ko bi očekivao da će dotični B crnokomični horor biti najveći iznenađujući hit filmske sezone, udesetostručivši skromni budžet od šest miliona dolara i sa ko zna još kolikom zaradom od striminga u najavi.

Najvažnije, bio je to film sa pametnim, maštovitim scenarijem, istina zasnovan na popularnoj tezi da su vlasnici 99% svetskog bogatstva do tog statusa došli prodavši dušu đavolu.

Takav ugovor, naravno, nije od standardnog tipa, pa đavao traži da svaki bračni porodični dodatak, noć nakon venčanja i ukoliko izvuče nepovoljnu kartu, bude podvrgnut lovu od strane novostečene rodbine.

Trik filma „Ready or Not“ je u tome što progonioci sami po sebi nisu sadistički zlikovci već hrpa privilegovanih muških ili ženskih šmokljana koji se nadaju da do te neprijatnosti neće doći, a ni naša junakinja nije nerealna akciona heroina nego „obična osoba u neobičnim okolnostima“.

Šašavi, mada suštinski tačni koncept, na taj način bio je materijalizovan kroz realističnu, poistovećujuću akciju, što je uz dobre glumce (Hjugova bratanica i dražesni „frik“ Samara Viving, Endi Mekdauel u zanatskoj formi, Adam Broudi koji „podebljava“ svaki film kojeg je deo), promišljen rediteljski stil i vešte scenarističke detalje rezultovalo ne tako čestom mešavinom kvaliteta i finansijskog uspeha.

Kako i mora kada se radi o nastavku, autori šire opseg i upoznaju nas sa ustrojstvom organizacije đavolovih slugu što vladaju svetom.

Radnja se direktno nadovezuje na kraj prvog filma, da bismo se ubrzo geografski izmestili i upoznali umirućeg milijardera (Dejvid Kronenberg; film je, kao i prethodni, sniman u Kanadi te je bio lako dostupan) koji u svojoj vili iz kreveta prati razvoj globalnih događaja preko nekoliko televizijskih ekrana.

U mobilni telefon ukuca poruku „odobri primirje“, i u roku od par sekundi na ekranu izlazi „kajron“ kojim se građanstvo obaveštva da na nekom od ratnih poprišta jedno vreme neće biti puškaranja i dronaranja.

Jasno, Pentavirat vedri i oblači nad svim što nas okružuje – videti nedavni tekst o „dokumentarnom filmu“ Melanije Knavs – dok služi gazdi koji nakon što je naša junakinja Grejs izbegla smrt aktivira posebno zločestu klauzulu ugovora.

Naime, putem svog predstavnika – advokata u zabavnom tumačenju Ilajdže Vuda – on obaveštava vlasnike svetske materije da će glave porodica morati da iznova celu noć ganjaju Grejs dok joj neko od njih ne presudi i postane novi čelnik đavolskog veća, namesto Kronenbergovog starca.

Starac saziva sredovečne ćerku i sina (Sara Mišel Gelar i u poslednje vreme vrlo reaktivirani Šon Hatosi), predstavlja im stanje stvari i daje im nalog da ga uguše jastukom jer on, nemoćan, nema nikakvu šansu da bude egzekutor.

Scenaristi su isti, pametni i slobodni da pamet ispolje, i daju nam temu za razmišljanje: čovek koji se grčevito držao za svaki udisaj ne bi li upravljao svetskim dešavanjima namah postaje samoubica u cilju održavanja dominantne pozicije svog soja.

A soj je jadan, videli smo i nezaslužan za bogatstvo i moć u kojem je odrastao, kao........

© Danas