Kraći roman „Potonuće“ nije priča samo o migrantima koji su se udavili zato što po njih glavna junakinja nije poslala čamac za spasavanje i njenoj odbrani u kojoj je ukazivala na mnogo veći problem, globalni problem, problem koji je (naizgled) sasvim izvan njene kontrole, izvan kontrole svakoga od nas.

To je roman o depresiji što je progutala veliki deo planete, o licemerju i potrazi za krivcem koji mora da bude pronađen, imenovan i kažnjen.

To je takođe roman o podeljenom svetu i njegovom kraju jer iza korica romana, verujem, junakinja nije mogla da izdrži.

Jedne noći, kao i mnogih noći do tada, junakinja je dobijala poziv upomoć.

Ipak, te noći, ona na poziv nije reagovala umorna od stalnog odgovaranja na iste vapaje.

Ko je nesrećne ljude bacio u vodu, pita se junakinja i zašto su oni prešli hiljade kilometara bežeći od okolnosti zbog kojih nije kriva ni ona, ni oni sami.

Nije ih ona terala da napuste svoje razorene domovine i da se bace u hladnu noćnu duboku........

© Danas