Setite se Dušana Jovanovića |
Mnoge tajne kriju mračne dubine moderne Srbije. Svašta je prohujalo ovim prostorima u kratkom vremenskom periodu. Iza mnogih zlodela ostajali su krvavi tragovi.
Ideologija koja je žarila i palila ovim prostorima iz sebe je istovarila na hiljade i hiljade mrtvih, nestalih, raseljenih i u vihoru vremena izgubljenih. Međutim, ima jedno nepočinstvo, koje i dalje pulsira, ne dozvoljava da bude zaboravljeno, ne dozvoljava da postane samo još jedna brojka u tim silnim statistikama, da bude još samo jedna poštapalica u dnevnopolitičkim previranjima, da bude još jedno ime i prezime koje će stajati u onim beskrajnim kolonama. To ime je Dušan Jovanović.
Pre samo dvadeset i osam godina, 18. oktobra 1997. godine, trinaestogodišnjeg Dušana su tek nekoliko godina stariji neonacistički skinhedsi presreli ispred prodavnice u Beogradskoj 33 u samom srcu glavnog grada Srbije. Oborili su ga na zemlju, tukli, šutirali cokulama, da bi potom jedan od njih otkinuo parče oluka, prema zvaničnim podacima, kojim su ga tukli sve dok mu nisu slomili vrat. Ištvan Fendrik i Milan Čujić su bili osuđeni na maksimalnu kaznu od deset godina maloletničkog zatvora, ali im je kazna kasnije umanjena. Oni su posle šest godina zatvora, 2004. godine, uslovno pušteni na slobodu.
Prema dostupnim video-snimcima intervjua sa počiniocima, pokazalo se da se oni nimalo ne kaju za to što su počinili. Dušanova smrt je ostavila ogromne posledice po njegovu porodicu, majka........