Svenarodni skup iliti Vučićev kontramiting održan 12. aprila u Beogradu, nije bio politički događaj u klasičnom smislu kakav smo navikli do sada. Nije imao za cilj da nešto kaže, pokrene ili ponudi, osim tog dekorativnog pretakanja u Pokret za narod i državu.

Ne, njegova funkcija bila je isključivo simbolička: da proizvede sliku stabilnosti. Da potvrdi moć. Da opravda nasilje. I da legitimizuje podizanje nivoa represije u budućnosti.

Greška je antivučićevske scene što su brojali koliko je ljudi došlo na njegovu kazališnu predstavu. Došlo je dovoljno za kameru. Više od deset televizijskih kanala, uključujući gotovo celu nacionalnu frekvenciju – osim RTS-a, koji se uključio kroz Dnevnik, i, zanimljivo, Hepija, koji je to potpuno ignorisao – direktno je prenosilo ceo događaj.

To nije beznačajno – gledaoce nije trebalo ubediti argumentima, već brojem. Masa na trgu je bila slika koju je trebalo proizvesti za njegove simpatizere, koji su u biti veoma pasivni. Poruka je jasna: vidite koliko nas ima, sve je pod kontrolom. Takođe, ta slika se ne obraća samo njegovom jezgru iza ekrana, već i onima koji su i dalje u dilemi,........

© Danas