Jesmo li čudovišta? |
Beskonačan krug užasa u ovoj zemlji retko kad prekida svoje okrete. Ponekada ne može sve jednostavnim rečima da se objasni šta se ovde događa, čak je mnogo lakše to pojasniti ezoterijom, astrologijom i drevnom magijom, nego da se racionalno shvati ono što ljudski um najverovatnije ne bi bio u stanju da pojmi.
Ipak, ono što se zbiva u poslednjim danima ispred Narodne skupštine Republike Srbije ne liči više na nešto što bi moglo da se nazove ljudskošću, niti može više uopšte da se rezonuje kao deo bilo kakvog čovečjeg posla, već ono zalazi u onostrano, maltene, astralno i mračno.
Jedna majka već danima unazad štrajkuje glađu i uopšte nema nameru da u tome stane, jer je izgubila dete ispod nadstrešnice u Novom Sadu, kao što je pod njome nestalo još petnaest drugih života. Ovim poslednjim signalom, vapajom u ovoj tmini, pokušava da pronađe svetlost na kraju tunela.
Međutim, samo nadomak nje, prekoputa, maltene, oko vatre igra pleme, u transu se veseli, krevelji i sve se čini kao da doziva svog vrhovnog boga. I cela ta slika deluje kao iz neke stare priče, na ivici nadrealnog, na samom rubu horora i fantastike; deluje kao neka zaboravljena pripovest koju je pojeo zub vremena; ali, ne, jok, ona se dešava danas, u Srbiji, u 2025. godini, u XXI veku nove ere, u državi u kojoj vlada najgora fela od najgorih do........