Moja klasična prepodnevna poza izgleda uglavnom ovako: u poluležećem stavu na kauču prelistavam „Danas“, a televizor mi od ranih sati narihtan na Novu S, pa od osam prebacujem N1. Tad počinje jutarnji program „Novi dan“.

Proguglam i sadržaj na mobilnom telefonu da vidim šta se piše na društvenim mrežama, ali ipak sam ja analogna faca i više se oslanjam na klasične medije – televiziju i štampu. Interesovanja su mi ponajviše usmerena na kulturna i umetnička dešavanja, ali kako su ona po pravilu prožeta politikom, to redovno pratim i vesti iz političkog života. Moram da naglasim kako ne spadam u ćutologe i „apolitične“ voajere (koje prezirem iz dna duše) i uvek kad mogu pridružim se nekom protestnom skupu.

Prosto, navikao sam na tabananje po asfaltu i ne mogu ga se naprasno lišiti. Mada, za razliku od devedesetih kada sam non-stop bio na ulicama, sada se zadovoljavam time da napišem neki tekst za „Danas“ ili za „Velike priče“. Kada se izvesnim urednicima ukaže potreba za mojim tumačenjem aktuelnih zbivanja (a i to se dešava) odazovem se na poziv neke televizije ili portala da iskažem ono što mislim i za šta se zalažem. Najčešće u svojstvu sociologa, ali pre svega građanina koji želi bolju državu od ove koju imamo.

Moram priznati da me uvek trgne onaj snimak izuzetno neprijatnog i nemuštog mumlanja koji se svako malo (s razlogom) pušta na TV N1. Reč je o telefonskom dijalogu koji vode izvršni direktor United Group Stan Miler i direktor „Telekoma Srbija“ Vladimir Lučić. Meni je taj dijalog jeziviji od svih filmskih trilera i horor priča koje sam se svojski nagledao – kao da je izašao iz Hičkokove kreativne radionice. Imam utisak da jedan drugom poluglasno kaže: „Pozovi M radi ubistva“.

Posebno me užasava rečenica koju izgovara Miler objašnjavajući Lučiću kako želi da (čujte ovo!) oslabi kompaniju koju vodi:........

© Danas