O Zoranu Đinđiću se malo govori u današnjoj Srbiji. To što se svi setimo i nešto kažemo uoči ili na dan njegovog ubistva nije dovoljno, naročito kada imamo u vidu ko je danas na vlasti u Srbiji.

Nekadašnji predsednik Demokratske stranke i premijer nije samo streljanjem na ulazu u Vladu Srbije zavredio pažnju istorije, već svojim delima, potezima i demokratskim potencijalom koji ga je krasio. Srbija je sa njim imala šansu, a danas je, bez njega, tu gde jeste.

Naša zemlja je u ovom trenutku sve ono protiv čega se Đinđić borio, i to nije ono što je najgore. Činjenica da Srbija 2026. godine nema političara, a da je makar i nalik njemu, jezivo je poražavajuća. Nema više vizije, energije, želje za borbom.

Plan za propast Srbije

Plan za propast Srbije

Aktuelni predsednik je ćutao tokom celog dana 12. marta, a onda se samopozvao na Javni servis ne bi li nam baš tog dana ogadio sećanje na Đinđića. Mnogo pokvaren, jadan i bedan mora da bude neko ko je na dan ubistva Đinđića spreman da izgovori one reči koje je izgovorio aktuelni predsednik Srbije. Toliko je mizeran i mali naspram čoveka koji više nije među nama da je oskrnavio čitav jedan period u kojem je Srbija vidala rane koje joj je nanela crveno-crna koalicija tokom decenije vlasti.

Aktuelni predsednik nije mogao da se seti nijedne dobre stvari koju su Đinđić i njegova Vlada uradili tokom dve godine vlasti. Zahvaljujući Marku Živkoviću, uredniku „Revolta“, sada ima priliku da obnovi sećanje. Naravno da on to nikada neće priznati,........

© Danas