Ne, ne radi se o predsedniku Srbije. Srpski jezik je toliko bogat da postoje i jači pridevi od ova dva iz naslova kojima bi mogao da se opiše dotični. Naslov se odnosi na jednog od njegovih mnogobrojnih posilnih, malih i ucenjenih ljudi. U pitanju je Ivica Dačić.

Aktuelni ministar unutrašnjih poslova je enciklopedijski primer ucenjenog čoveka. Nije on nikakav političar. On je sitni šibicar koji je bezmalo 40 godina teret ovom narodu i društvu. Kako? Veoma jednostavno. Srbija od pada komunizma nije promenila sistem. Potpuno je nebitno da li nije htela ili nije smela. Sistem je ostao isti. U takvom sistemu najbolje se snalaze ti partijski pacovi koji politiku vide kao sredstvo za bogaćenje i lagodan život. Dačić je po tom pitanju maestralan.

Čovek je preživeo aferu kofer. Izvukao se iz nje zahvaljujući „koalicionom potencijalu“, odnosno manjem zlu. Za razliku od Borisa Tadića, kome je Dačić bio neophodan, uskoro bivšem predsedniku Srbije nije. Tu je gde jeste zbog predsednikove grandomanije i njegove potrebe da ljude poput Dačića drži i kontroliše blizu sebe. Nikada mu nije oprostio izdaju posle onih izbora gde se Dačić prvo obećao njemu kao gradonačelniku Beograda, a onda je pljunuo na to što je potpisao pa podržao Dragana Đilasa.

Uskoro bivši predsednik Srbije je dobro savladao lekcije od svojih prethodnika i Dačića, za razliku od njih, drži na kratkoj uzici. Svima nam je pokazao film bez tona, u kojem je Dačić glavni akter, i u slučaju neposlušnosti ili........

© Danas