Biti živ ili mrtav, pitanje je sad |
Život u Srbiji ne vredi mnogo, a smrt još manje. Velika je nepoznanica da li je u Srbiji bolje biti živ ili mrtav. Mnogi bi glasali za život, ali biti mrtav u Srbiji, a pritom se, na primer, radi o nekom kriminalcu ili ratnom zločincu, deluje kao bolja opcija. Naravno, to ne važi za običan svet.
Pre neki dan je preminuo moj kolega. Miloš Živković bilo mu je ime i prezime. Uz ime imao je i nadimak Beta koji je stekao tako što je bio dopisnik novinske agencije Beta iz Šapca.
Zajedno sa ostalim kolegama iz Šapca, kojih nije baš toliko malo, obeležio je jedan period života grada na Savi. Teška bolest je i njega dočekala, a život, kako zna da odvuče na svoju stranu, učinio je da prva stranica knjige zaborava bude okrenuta. Ostati bez posla u novinarstvu u poslednjih 15 godina nije lako. Naročito ako taj neko nije spreman da poklekne, odnosno, narodski rečeno, da se proda.
Oproštajna turneja Aleksandra Vučića
Oproštajna turneja Aleksandra Vučića
Miša Beta nije savio kičmu kao mnoge njegove kolege i to je imalo svoju cenu. I onda je došla vest o kraju njegovog života. Ta vest je dovela do još jedne poražavajuće činjenice koja govori o propasti naše profesije, potpunom odsustvu solidarnosti i neobjašnjivoj nezainteresovanosti za sudbinu kolega i koleginica.
Našeg kolegu Mišu Betu ispratilo je, između ostalog, samo sedmoro kolega iz Šapca. Mnoge kolege sam očekivao na sahrani. Nisam ih video. Tačno je da je bila ogromna vrućina, a mi novinari baš i nismo u nekoj vrhunskoj formi. To, međutim, nije stvarni razlog za izostanak. Pre........