Običan svet zna ko su pevači Keba, Baja i Beki, ali ne mora da zna ko su mafijaši Keka, Baja i Boske.

Šef beogradske policije mora da zna ko su Keka, Baja i Boske. Pa opet, šef beogradske policije ne bi trebalo da sedi u kafani na Senjaku i glumi mirotvorca između zavađenih likova iz podzemlja.

Ako Vesko (da ostanemo kod nadimaka) ipak sedne da šlihta kriminalnu zavadu, pa u tome bude neuspešan – recimo jer jedan mafijaš izvadi pištolj i nasred kafane ubije drugog – čovek bi pomislio da tada nema kud nego da mafijaše pohapsi i slučaj prijavi.

Da potom složi priču kako je u kafani bio po sl. duž. da razgovara sa informantima ili tako nešto, pa da potraži zaleđinu kako bi prošao samo sa nekom disciplinskom merom.

Da je roman ili film, zadatak autora bio bi da nam dočara šta je sve prozujalo kroz Veskovu glavu tokom tri sekunde ili tri minuta pošto je Boske izvadio pištolj i ubio Baju u kafani na Senjaku.

Vesko može da bude pokvaren, ali ne može biti glup. Prvo, jer to bi u filmu ili romanu bilo dosadno. Drugo, da je glup i nevešt, onda ne bi, došavši iz Priboja, dospeo do šefa beogradske policije sa svega 34 godine. Niti bi alhemijski, „na kredit“, uzeo stan od milion evra na Dedinju sa platom od 1.400 evra.

Pošto Vesko može da bude pokvaren, ali ne može da bude glup, u kafanu na Senjaku je otišao računajući da će izmiriti Keku, Baju i Bosketa. Ali Veskov karijerni i finansijski uspeh, sama Veskova sloboda i ostatak života, stavljeni su na milimetarski led kad je Boske ubio Baju.

Te tri sekunde ili tri minuta u Veskovoj glavi ključni su za razumevanje koječega u Srbiji. Jer, vi ili ja,........

© Danas