Početak na kraju |
Bude čovek malo ponosan i na sebe. Eto, prošlo je, a čovek je izdržao. Nije se prodao, nije ušao u partiju jer „eh znaš kako je“, nije bio bot. Nije drugima naneo zlo.
Hana Arent je rekla da tamo gde svi lažu o onome što je značajno, onaj ko govori istinu već je počeo da dela; tamo gde se odreda pristaje na sistem koji traži da se zarad svoje komocije oštete drugi, oni koji na to nisu pristali sve vreme su delali. Ovo je njihovih pet minuta. I treba da čestitaju i sebi. ***
Delite li osećaj neverice da je kraj? Kao da će zna-se-ko iskočiti iz televizora, frižidera ili tostera da kaže „ma samo sam se šalio, ne priznajem rezultate“…
Na ulicama sam toliko puta čuo „ma ne mogu da verujem da smo stvarno pobedili“. Srbiji će trebati još neko vreme da se uveri. A shvatiti da je stvarno kraj je preduslov novog početka. *** Poneko je odao priznanje Aleksandru Vučiću što nije zatezao. Kako to sumanuto zvuči – hvala mu što nije napravio krvoproliće! To govori o tome kako je vladao.
Ali, neka ostane zapisano ovde šta se desilo samo koji sat ranije, jer slučaj je hteo da sam jedan od nekoliko ljudi koji su to uživo gledali.
U nedelju u 19.09 snimio sam stotine ljudi u crnom, sa hirurškim maskama kao da je pandemija, kako zamiču iza Pionirskog parka. Žandarmi im otvaraju dveri uličice Andrićev venac i puštaju ih unutra. Samo njih.
Pitao sam te policajce sa štitovima zašto učestvuju u planiranju krvoprolića. Kamene face, ali zakleo bih se da je jedan načinio izraz lica u stilu „eh znaš kako je“.
U 21.42 isti ti ljudi u crnom su napustili položaj, samo dvanaest minuta pošto je Vučić priznao poraz. Do kraja........