Milan je pažljiv čitalac, a pažljivi čitaoci zaslužuju pažnju jer su ugrožena vrsta, kao beli medvedi. Milan još zaslužuje pažnju jer postavlja, kako i sam kaže, „korektno pitanje“.

U nekoj kolumni sam napisao da čitam sve komentare na sopstvene tekstove na portalu Danasa i da će tako biti sve dok tamo postoji kakva-takva moderacija. Milan je to upamtio pa ispod poslednje kolumne piše:

„Voleo bih da ovo ne obrišete i da mi autor, koji kaže da čita sve komentare, odgovori: Zašto čovek koji ne živi u Srbiji, čija deca ne žive u Srbiji, ima toliku želju da utiče na javno mnjenje i politički izbor građana Srbije? Nemanja, vrati se ovde pa da ti, ja i naša deca zajedno živimo posledice političkih odluka za koje se zalažeš.“

Slučaj druge gospođe Paunović

Slučaj druge gospođe Paunović

Vaš kolumnista je pre podosta godina otišao u Bon da radi za Dojče vele, tu je ostao i zasnovao porodicu. Gledam da što češće budem u Srbiji iz niza razloga (familija, kolege, sagovornici i izvori, Partizan) i to mi uspeva. No i ove redove pišem iz bonske četvrti Kesenih za koju niste čuli, ali ste čuli za ovdašnju čuvenu fabriku Haribo koja je izmislila gumene mede.

Da je Milanovo pitanje glupo ili pokvareno, ne bih se na njega osvrtao. Ali, i sam sebe često pitam. Zašto se bavim Srbijom? Jedino što nemam „toliku želju da utičem na javno mnjenje“ nego jedino da budem novinar. Lobista i agendaša se grozim.

Prvo, neko bi rekao da „imam pravo“ da pišem šta mi je volja, ali to je banalno. „Imamo pravo“ da bistrimo političku situaciju na Madagaskaru i u Mongoliji, da baljezgamo i na teme o kojima ne znamo ništa i to je........

© Danas