Naš je predsednik sav između propagande i fantazma pa mi, njegova publika milom ili silom, ne znamo kad laže namerno, a kad veruje u svoje laži. Prvo nas nervira, drugo nas i nervira i brine, jer nije zgodno da zemlju vodi čovek u čijem su svetu kuće od čokolade, a prozori od marmelade.

Obradujem se zato svakoj, možda i slučajnoj, istini koju izgovori prvi među nama, kao tračku nekom.

Srbiju je netom pogodio neočekivani događaj, uporediv sa sudarom dimenzija pod fiktivnim gradićem Hokinsom, Indijana. Naša je zemlja isto postala poprište stranger things, naime – pao je sneg.

Zgodno u doba praznika i slava, da teča ili strika zbiju standard joke – sneg u januaru iznenadio putare. Naši putari su nepravedno na meti jeda jer sva je prilika da je manje do njih, a više do večite improvizacije naprednjačkih kadrova koji nisu kadri ni za improvizaciju.

Suočen sa sezonskom ljutnjom, prvi među nama je posegnuo za uporednom analizom putarskih službi i meteoroloških prilika u Srbiji i SAD, ali nije pominjao gradić Hokins nego NJujork i Vašington. Kod nas se, kaže, čisti brže nego kod njih!

Dvesta na sat

To ne bih znao, viđao sam samo na vestima kad zaveje po istočnoj obali SAD, ali predsednik prešao na ovom kolumnisti mnogo bliži nemački teren: „Neću da vam kažem“, počeo je predsednik, a onda ipak........

© Danas