Bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, koji se trenutno nalazi u požarevačkom zatvoru zbog presude za špijunažu, poslao je Danasu svoje priče koje je napisao tokom izdržavanja kazne

Jednom prilikom na sednici Vrhovnog saveta odbrane Savezne Republike Jugoslavije, kaže mi predsednik Srbije Slobodan Milošević: „Momo (tako me zvao), sada će doći brojne TV ekipe da nas, učesnike sednice, snime, pa bih te zamolio da budeš nasmejan kao i svi mi, kako bismo u ovom, veoma teškom vremenu sankcija, uz optimističko saopštenje, poslali odgovarajuću sliku, a ne kao do sada – svi smo nasmejani, a ti izrazito ozbiljan, skoro namrgođen.“

Odgovorih mu: „Ja sam general, a ne glumac. Uvek težim da moj izgled, za naš narod, bude adekvatan situaciji u kojoj se nalazimo. To pokazujem govorom tela i smatram da ga ne treba obmanjivati.“

– A jesi li se tako ponašao i na frontu u porukama koje si upućivao neprijatelju?

– Nisam. Za njih sam uvek bio zagonetan, jer nikada iz mog govora i ponašanja nisu mogli zaključiti šta ću im prirediti. Tako su najčešće bili iznenađeni.

Pošto sam znao problematiku o kojoj ćemo raspravljati, a posebno Miloševićevu težnju za nametanje nekih nerealnih – nezakonskih kadrovskih rešenja, stvarno sam bio turoban, ali sam mu obećao da ću za vreme snimanja biti nasmejan, i bio sam.

TV ekipe su nas snimile i otišle, a mi smo počeli raspravu po dnevnom redu. Jedna od tačaka dnevnog reda bila je određivanje formacijskih mesta čina generala u tekućoj reorganizaciji Vojske Jugoslavije.

Najčešće po svim pitanjima procene geopolitičke strategijske situacije, pripreme i upotrebe vojske, kao i kadrovskim rešenjima u VJ, uvodno izlaganje, predloge za raspravu i zaključke iznosio sam ja, u ulozi načelnika Generalštaba VJ, koji je tada po Ustavu SRJ bio direktno potčinjen predsedniku VSO, a ne ministru odbrane kao........

© Danas