Voda u Ustavu kao jedini bedem protiv člana 12a |
Na papiru, vodni resursi i sistem vodosnabdevanja u Srbiji uživaju visok nivo pravne zaštite. U praksi, zakonski okvir koji ih čuva prekriven je sistemskim „pukotinama“ nastalim učestalim izmenama propisa.
Promenljivost zakona i njihova podložnost trenutnim političko-ekonomskim interesima otvaraju pitanje: da li je postojeći pravni bedem dovoljan, ili zaštitu prava na vodu moramo podići na najviši nivo – u sam Ustav? Pitanje je retoričko, naravno da moramo.
Svojinski status resursa i komunalna delatnost
Prema članu 5. Zakona o vodama, sve vode na teritoriji Srbije predstavljaju prirodno bogatstvo u javnoj svojini i neotuđivo javno vodno dobro. Izvorišta i akviferi ne mogu se prodati niti postati privatna svojina; investitori mogu dobiti samo oročeno pravo korišćenja uz naknadu.
Sa druge strane, Zakon o komunalnim delatnostima u članu 5. (stav 2) pravi jasnu distinkciju: dok se delatnosti poput upravljanja otpadom ili parkinga mogu poveriti privatnim preduzećima, snabdevanje vodom za piće rezervisano je isključivo za javna preduzeća ili društva kapitala u stopostotnom javnom vlasništvu. Privatni entitet zato ne može da obavlja tu delatnost niti da vrši neposrednu naplatu od građana.
Gde nastaju pravne pukotine: Slučaj Zrenjanin
U praksi, međutim, dolazi do preklapanja i sukoba ovog restriktivnog režima sa liberalnijim Zakonom o javno-privatnom partnerstvu (JPP) i koncesijama.
O oglednom primeru svedoči slučaj zrenjaninskog postrojenja za prečišćavanje vode. Prvobitni ugovor o „usluzi prerade vode“ sa privatnim vršiocem iz 2015. protivio se tada važećem Zakonu o komunalnim delatnostima, što je tumačenjem utvrdilo Ministarstvo zdravlja, a zakon je potom, u decembru 2018, promenjen kako bi se takav model omogućio. Problem je potom volšebno premošćen modelom JPP-a sa elementima koncesije (ugovor iz 2022. na 25 godina): privatni partner vodi operativni rad u fabrici vode, dok lokalno JKP preuzima prerađenu vodu na ulazu u mrežu i deli je građanima. Ovim je slovo zakona formalno zadovoljeno, ali je delatnost faktički podeljena, bez obzira što po isteku roka postrojenje prelazi u svojinu grada.
Stanje srpskih vodovoda i problemi koje moramo da rešimo
Stanje srpskih vodovoda i problemi koje moramo da rešimo
Dopunama Zakona o komunalnim delatnostima dodatno je omogućeno da JKP ugovorom poveri „pojedine poslove iz okvira komunalne delatnosti“ privatnim firmama. Na taj način otvara se prostor da privatni subjekt preuzme operativno upravljanje sistemom, iako formalno-pravno ne nosi status vršioca komunalne delatnosti.
Nacionalni upravljač: Mehanizam za preuzimanje vodovoda
Izmena Zakona o komunalnim delatnostima iz novembra 2024. godine usvajanjem člana 12a otvorila je opasan pravni mehanizam. Ovim članom predviđeno je da jedinica lokalne samouprave može da prenese ovlašćenje za upravljanje komunalnim delatnostima na Vladu, koja potom bira „Nacionalnog upravljača“, uključujući i mogućnost izbora kroz mehanizme javno-privatnog partnerstva i koncesija.
Premeštanjem težišta sa obavljanja delatnosti na upravljanje infrastrukturom, izgrađen je mehanizam kojim javna vodovodna mreža može doći pod kontrolu privatnog partnera, dok član 5.........