Pad međugodišnje stope ukupne inflacije sa 3,5 odsto (maj) na 2,7 odsto (juni) je pre svega statistički efekat poređenja, ne signal da je ekonomija stvarno usporila poskupljenja, pa se može definisati samo kao incident.

Juni 2025. godine je snažno povukao mesečni rast cena od 0,9%, neuobičajeno visoku tačku poređenja iz koje se automatski dobija niža godišnja stopa dvanaest meseci kasnije, to jest danas, nezavisno od toga šta se u međuvremenu realno dešavalo sa cenama.

Raščlanjivanje ove cifre po komponentama to potvrđuje. Nebazni deo indeksa (hrana, energija, alkohol, cigarete) nosilac je pada. Hrana je u junu bila jeftinija za 4,3 odsto međugodišnje, zahvaljujući dobroj poljoprivrednoj sezoni ove i visokoj osnovici iz prošle godine, kada smo imali aprilski mraz (preskupo voće) i sušu (relativno skupe ostale poljoprivredne proizvode na pijaci). Ovo je klasično nestabilna komponenta ukupne stope inflacije. Zavisi od vremena i svetskih cena sirovina, ne od ekonomske (monetarne) politike, i po pravilu se brzo vraća na svoj uobičajeni nivo čim prođe šok koji ju je pokrenuo.

Posebno analizirano, reč „hrana“ u toj statistici je zavaravajuće široka. Cifra od minus 4,3 odsto je prosek cele grupe, uključujući sirovinsku poljoprivrednu proizvodnju čija cena zavisi od sezone i vremena. Za hranu koju građani zapravo kupuju gotovu, u restoranu, pekari ili prodavnici, slika je suprotna. Prema RZS-u, ugostiteljske usluge su u junu bile skuplje 5,6 odsto međugodišnje, a ne jeftinije kako prosek kaže. Gotova jela skuplje 10,7 odsto, kolači 8,1, hleb 7,8, alkoholna pića 6,8, bezalkoholna 6,4 odsto. Prosečna cifra o „jeftinijoj hrani“ je statistički možda tačna, ali je gotovo bez ikakve veze sa onim što se dešava na kasi kad građanin kupuje hranu u prodavnici, a ne sirovu poljoprivrednu robu na pijaci.

Deo koji se ne pomera

Bazni deo indeksa (sve ostalo, bez hrane i energije) druga je priča. Poslednja potvrđena cifra za bazni deo je za maj 4,5 odsto, tačno na gornjoj granici raspona koji je NBS postavila kao cilj (3 plus/minus 1,5 odsto). Suštinski bitno je da je u maju bazna stopa bila viša od ukupne (4,5% naspram 3,5%), što je obrnuto od onoga što bi se očekivalo u periodu stvarnog smirivanja cena. Junska bazna stopa formalno još nije objavljena. RZS je uopšte ne izračunava, to je isključivo NBS-ova kategorija, a NBS je poslednji put o njoj govorila 9. jula, pre nego što su izašli junski podaci, i to uopšteno („relativno stabilna, oko gornje granice cilja“ – Tabaković). Tačna cifra biće poznata tek na sednici 13. avgusta.

Ko profitira od privrednog rasta?

Ko profitira od privrednog rasta?

Zašto je ova razlika bitna? Bazni deo indeksa odražava koliko novca ljudi realno imaju i koliko poslodavci i pružaoci usluga mogu da naplate, što je, ukoliko je veće, inflatorni pritisak koji se sporo prenosi kroz privredu. Nebazni deo reaguje na spoljne šokove koji dođu i........

© Danas