Prema Prvom nezavisnom izveštaju Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU), Srbija je do kraja marta 2026. godine ostvarila samo šest od ukupno 34 reformska koraka koje je preuzela Reformskom agendom u okviru Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan. Kako ističu naši sagovornici, ovaj zastoj može imati i političke posledice, pored finansijskih, koje bi se ogledale u slabijem poverenju evropskih institucija i država članica u stvarnu posvećenost i kredibilitet Srbije, kao države kandidata.

To znači da je ispunjeno svega 18 odsto predviđenih obaveza, dok je čak 28 koraka ostalo neostvareno. NKEU navodi da ostvareni rezultati uglavnom predstavljaju tehničko usklađivanje propisa i formalne pokazatelje, bez značajnijeg napretka u ključnim oblastima kao što su vladavina prava, pravosuđe i sloboda medija.

Najlošiji rezultati zabeleženi su u oblasti vladavine prava, gde je ostvaren samo jedan od 13 planiranih koraka, dok izveštaj navodi da je stanje u nekim segmentima čak pogoršano u odnosu na početnu procenu Evropske komisije.

Kao razloge za to navode reakcije vlasti na proteste, navodne nepravilnosti na lokalnim izborima, smanjenje nezavisnosti pojedinih tužilaštava, kao i kontinuirano pogoršanje medijskih sloboda i bezbednosti novinara.

U delu koji se odnosi na izbore istaknuto je da je radna grupa za unapređenje izbornog procesa praktično prestala da funkcioniše, dok ključne izborne reforme nisu sprovedene. Takođe, nisu završene ni revizije biračkog spiska, niti je u potpunosti konstituisan Savet REM-a.

U oblasti borbe protiv korupcije nijedan od planirana dva reformska koraka nije ispunjen, dok u pravosuđu nije ostvareno ni povećanje broja sudija i tužilaca, koje je bilo predviđeno reformom. Ono što je bitno, jeste povezanost sprovođenja reformi sa pristupom evropskim sredstvima.

Srbiji je kroz Plan rasta namenjeno ukupno 1,586 milijardi evra, ali je do sada isplaćen samo manji deo sredstava. NKEU upozorava da, ukoliko reformski zastoji budu nastavljeni,........

© Danas