We use cookies to provide some features and experiences in QOSHE

More information  .  Close
Aa Aa Aa
- A +

Tri mudraca i radna grupa: Ko je odgovoran za zagađenje vazduha u Srbiji?

3 4 0
20.01.2020

Dobro, bilo je reči o odgovornosti. Vučić Aleksandru kriv je visok standard!? Trivan Goranu krivi su građani i lokalne samouprave. Brnabić Ana okrivila je atmosferske prilike. Objašnjenja koja su predsednik države, predsednica vlade i ministar zaštite životne sredine ponudili ovih dana predstavljaju potvrdu neodgovornosti kao modela vladanja, te sadrže neistinite i netačne podatke.

Odmah da odgovorim na pitanje iz naslova – odgovorna je neodgovorna vlast, odnosno, nosioci javnih funkcija koji, obavljajući javni posao nisu obezbedili primenu propisa o zaštiti vazduha i nisu poštovali međunarodne obaveze koje je Republika Srbija svojom voljom prihvatila. Nisu, a bili su dužni da to učine,obezbedili nadzor nad primenom propisa i nisu upravljali javnim resursima (novcem, uređajima i ljudima zaposlenim u javnoj upravi) na način koji bi omogućio smanjenje zagađenja vazduha koje godina narušava zdravlje i kvalitet života građana Srbije.Posebnu odgovornost snose troje javnih funkcionera koji poslednjih dana javnosti pokušavaju da svoje misli i objašnjenja prinesu kao darove i saopšte sve osim da su svesni svoje odgovornosti za zagađenje vazduha i da će postupiti kao odgovorni ljudi koji nisu uradili ono što im je bila obaveza.

Najviši državni funkcioneri osetili su potrebu da građanima objasne zašto je vazduh zagađen, te da nije potrebno da brinu zbog toga. O odgovornosti za zagađenje, svojoj ili drugih javnih funkcionera ni reči. Dobro, bilo je reči o odgovornosti. Vučić Aleksandru kriv je visok standard!? Trivan Goranu krivi su građanii lokalne samouprave.Brnabić Ana okrivila je atmosferske prilike. Objašnjenja koja su predsednik države, predsednica vlade i ministar zaštite životne sredine ponudili ovih dana predstavljaju potvrdu neodgovornosti kao modela vladanja, te sadrže neistinite i netačne podatke.

Vučić Aleksandar ponudio je nekoliko objašnjenja.

Najpre da je vazduh u Srbiji zagađen dva-tri dana godišnje. To nije tačno, odnosno to nije istina, pa je takva izjava od strane javnog funkcionera krajnje neodgovorna. Samo u Beogradu su u poslednjih mesec dana (20.12.2019-20.01.2020.) granične vrednosti emisija sumpor dioksida, oksida azota i praškastih materija prekoračene više od 2-3 dana. Pa tako, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, 25. decembra granične vrednosti oksida azota – NOX (dnevni proseci) prekoračene su u Obrenovcu i na automatskoj mernoj stanici Mostar u Beogradu. Na istim mernim stanicama dnevne granične vrednosti NOX su prekoračene i 26. i 27. decembra prošle godine. Ove godine već 2. januara dnevne granične vrednosti NOX su prekoračene u Obrenovcu i u Beogradu na stanicama Mostar, Vračar i Stari Grad. Na istim stanicama, toga dana, došlo je do prekoračenja emisija čestica PM10. Pošto je predsednik umirujuće tonove uputio nešto ranije, ako se ne varam u novembru prošle godine, da pogledamo koliko dana su građani Srbije bili izloženi zagađenju u novembru 2019. i prethodne 2018. godine. Naime, prema podacima Sekretarijata za zaštitu životne sredine Grada Beograda prekoračenja dnevne granične vrednosti za čestice PM10 u novembru 2019. utvrđena su 17 puta na automatskoj mernoj stanici Veliki Crljeni u Obrenovcu. Prema propisima Republike Srbije dozvoljeno prekoračenje za čestice PM10 je ograničeno na 35 dana godišnje. U 2018. godini, prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, broj dana sa prekoračenim graničnim vrednostima PM10 čestica ne da nije bio 2-3 dana nego je u Valjevu, Užicu, Smederevu, Beogradu, Sremskoj Mitrovici i Kragujevcu zagađenje PM10 česticama zabeleženo više od 100 dana tokom 2018. godine.

Odakle predsedniku Srbije podatak, a potom i hrabrost, da kaže da se problem zagađenja javlja 2-3 dana godišnje? Oseća li potrebu da se izvini građanima Srbije jer ih je obmanjivao?

Dalje, Vučić Aleksandar pre nekoliko dana, a povodom zagađenja vazduha, stavlja građane pred dilemu – dogovorite se, kaže nam, hoćete li termoelektrane ili male hidroelektrane? Na taj način nam predsednik, I guess, ukazuje na to da su male hidroelektrane alternativa proizvodnji struje iz termoelektrana, pa treba da odlučimo više šta hoćemo. Jer, zaključujem, građani se bune protiv malih hidroelektrana a one su zapravo rešenje!? Pa šta više hoćemo? Na ovaj način predsednik ponovo obmanjuje javnost nudeći joj lažnu dilemu. Ova je izjava prošla gotovo neopaženo, a zaslužuje suočavanje sa činjenicama.

Pre svega je važno reći da je 2015. godine Vlada, u kojoj je upravo Vučić Aleksandar obavljao funkciju predsednika, predložila Narodnoj skupštini Strategiju razvoja energetike koja je potvrdila da je ugalj strateški resurs za proizvodnju električne energije i nije ostavila nikakvu........

© Danas