U Srbiji postoji barem jedan Majdan |
U Srbiji postoji barem jedan Majdan. To je brdo nadomak moje osnovne škole i u blizini moga stana. Igrao sam se tamo kao dete i proveo nekoliko dana u skloništu njegove utrobe u vreme kada je neko mislio da smo jači od devetnaest članica NATO.
Odbili smo tada da zadržimo deo vojske i policije, dozvolimo prisustvo stranih trupa i ostanemo na granicama jer je cena bila preskupa, dati Kosovu najveću moguću autonomiju, razoružati sve paravojne formacije, obračunati se sa kriminalcima i zločincima i srušiti sve temelje na kojima je ležala Miloševićeva kula vlasti i moći. Danas bi neko ko bi to izboksovao bio novi Obilić, tada je svako ko se za to zalagao bio Branković.
Da nije završila pod bombama NATO, Srbija bi danas bila jedna od članica, ovako su na ruševinama Miloševićeve kule i od njenih cigala sazidana četiri stuba naše spoljne politike i ono što ih karakteriše je činjenica da niko nije potpisao njihovu upotrebnu dozvolu. Za vas koji bi da me optužite da opravdavam bombe imam razočaravajuću vest, to je bila agresija, to je bio zločin koji niti pravdam niti sam ga priželjkivao.
Priželjkivao ga je vaš heroj koji se nadao da će na ruševinama i izgubljenom Kosovu dobiti antizapadno raspoloženje i sigurnu vlast, za njega je Kosovo bilo balast i prihvatljiv gubitak. Na kraju je agresiju i ozakonio potpisom Kumanovskog sporazuma. Dakle, jedno je osuditi NATO, a sasvim drugo prati ruke graditeljima srpske nesreće i nesreće našeg okruženja.