Samo da prođe mart |
„Bolje rat, nego pakt, bolje grob nego rob“, uzvikivali su u zanosu građani, radnici i seljaci u veri da ispisuju nove, još slavnije stranice istorije. Verovali su da je parola nastala baš u njihovim srcima kao genetski dar predaka i zalog za budućnost potomaka, put do pakla opet je popločan dobrim namerama.
Politika je samo u očima političara veština mogućeg, za običan svet, neko će reći svetinu, to je neka bude što biti ne može, kafanska razonoda, kompleks bitnosti, sitan ćar i veoma često autodestrukcija.
Hitlerove gusenice i čizme uveliko su ostavljale svoje tragove krvi, blata i šuta, Evropa je bila lak plen, Francuska na kolenima, Britanija saterana u ćošak, a Rusija saveznik zagledan u svoj interes. Jugoslavija je u planu agresora viđena kao tranzit, a u očima demonstranata branik slobodnog sveta, onaj koji će sigurno biti slomljen da bi sačuvao motor. Komunisti su znali da se Jugoslavija ne može renovirati po njihovom arhitektonskom ukusu i da je jedini pravi put srušiti je do temelja i izbrisati istoriju, prvenstveno srpsku, veru i tradiciju. Ovo nije samo projekat lobotomije, ovo je brisanje DNK i ispostaviće se stvaranja NDH.
Sećanja na događaje od raspada Jugoslavije, i da li je sve ovo moralo da nam se dogodi: Večeras razgovor sa Dragoljubom Zamurovićem u Prostoru Miljenko Dereta
Sećanja na događaje od raspada Jugoslavije, i da li je sve ovo moralo da nam se dogodi: Večeras razgovor sa Dragoljubom Zamurovićem u Prostoru Miljenko Dereta
Lom je bio brz i silovit, parola više nije bila koreografija jednog skupa, već hronologija vremena. Grobovi se nisu mogli iskopati, a jedino su ih robovi nadbrojali. Posle kiše bombi, grmljavine topova i tenkova, kao pečurke nicali su logori, čak i oni koje istorija nije zabeležila do tada, logori za decu. Rat u ljudima budi ono najbolje i najgore, oba ljudi drže u sebi. Istorija........