Čim sam u Danasu pročitao da bog i batina Ćacilenda, izvesni Karađorđe 2.0 TDI (140 konja), u svojoj bogatoj patriotskoj biografiji ima i stavku izgradnja stambenih i nestambenih objekata, reših da se bacim na smrtno ozbiljan posao – sprdačinu sa alavim i četvrtpismenim građevinskim investitorima. No, pre same sprdačine valja nam, kao i obično, da se pozabavimo jednim delikatnim ontološkim pitanjem: da li je etički sprdati se sa građevinskim investitorima, te raznoraznim drugim osobama od ugleda u našem narodu, poput biznismena, estradnjaka, patriota, popova, tenisera, fudbalera i hohštaplera?

Oprostite na mudroserstvu, ali moje skromno životno iskustvo – a tu, na zgražavanje u nas popularnih pseudomističara sa beogradskog asfalta, ubrajam i sve što sam pročitao – kazuje mi da se i te kako valja kloniti smrtno ozbiljnih tipova skrivenih iza svojih smrtno ozbiljnih beseda i gestikulacija, te svojih skupocenih rita, odeždi, mantija (ne mislim na novopazarske mantije), roleksa, džipova, gaća, tompusa i belih praškova za unutrašnju upotrebu. Drugim rečima, valja se kloniti tipova što sami sebe shvataju previše ozbiljno i nisu, pre svega, spremni na sprdnju sa samim sobom. Osobito onih iz kojih smrtna ozbiljnost nesnošljivo isparava u vidu svakodnevnih pretnji sa ekrana, grotesknog lamentiranja, facijalnih grčeva, napete pantomime u vidu nameštanja naočara i još napetijeg govora tela u vidu držanja šaka........

© Danas