Nakon šesnaest dana, kako Danas javlja dok pišem ovo što čitate, majka Dijana Hrka odlučila je da okonča štrajk glađu. Pop zvani Porfirije nije ni prdnuo tokom tih šesnaest dana, niti je šta prozborio ili proromorio apropo štrajka glađu Dijane Hrke i Milomira Jaćimovića, s kamoli izašao pred Skupštinu da razgovara sa majkom što je svoj život rizikovala za sve nas skupa, uključujući i pisca ovih redova koji sit i udobno zavaljen u fotelju piše ovo što čitate.

Valja nam stoga postaviti zajebano egzistencijalističko pitanje na tragu Hane Arent: Zašto neko ko se predstavlja kao svesavezni duhovni pastir nije ni prdnuo, a kamoli učinio nešto više za ljude što svoje živote rizikuju za zajednicu?

Pokušajmo da odgovorimo na ovo zajebano pitanje. Pod jedan, moguće da svesavezni duhovni pastir čin Dijane Hrke i Milomira Jaćimovića posmatra isključivo teološkim očima, te smatra da je ovakav vid žrtvovanja nepotreban i svetogrdan kad se već Isus, a njegova je žrtva vrhovna, žrtvovao za sve nas izmirivši nas tako s bogom. I mirna Bosna, mirna Bačka, miran episkop bački Irinej.

Uostalom, nije li crkva poodavno propisala kakve vidove duhovnog žrtvovanja odobrava, zašto ne naglasiti da je poslušnost jedan od njih. Ne trebaju crkvi štrajkači glađu ili, ne daj bože, sumanuti tipovi poput Jana Palaha i Jana Zajica što podbunjuju narod, potpiruju vatru (doslovno) i žrtvuju se (još doslovnije) za........

© Danas