Otišla sam na dalje školovanje, ali to ne znači da ostajem zauvek: Dnevnik studentkinje |
Bez slovenačkih škola u Italiji // RTV Slovenija o Srbiji // Ništa nije tako ružičasto i savršeno // Muzej šverca u Pristavi // Čajanka, ukrašavanje fakulteta, božićne popevke, praznični kviz // Da li sam ja prijavila boravište? // Bojić parodira slavnu srpsku istoriju
Petak 5.12
Prošlo je više od dva meseca od kad sam sa dva kofera stigla u Novu Goricu na master studije. Moje misli su pomešane i i dalje ne znam da li sam na pravom putu, ali to je moje preterano razmišljanje i preispitivanje. Večeras su Nova Gorica i Goricija svečano predale štafetu gradovima Oulu i Trenčinu kao sledećim Evropskim prestonicama kulture.
Dok sam stajala na Trgu Evrope, najvažnijoj tački koja spaja nekada jedan podeljeni grad, pomislila sam kako mi se život tako brzo promenio. Priznajem da je ovo kliše rečenica iz nekog niskobudžetnog filma, ali do pre godinu dana nisam ni znala da postoji Trg koji se zove Evropa, kao ni to da su Nova Gorica i Goricija prve međupogranične Evropske prestonice kulture.
Oči su mi se napunile suzama kad sam pomislila koliko toga sam za dva meseca uradila. Noćima nisam spavala, čekajući vizu. Taj osećaj mogu znati samo oni koji su otišli na školovanje ili trbuhom za kruhom. U tom razmišljanju zasijao mi je telefon, bila je to poruka jednog mog kolege sa fakulteta koji mi je javio da su ga neočekivano pozvali na online razgovor za posao. Već danima ganja taj posao i sećam se koliko je bio neraspoložen kad mu prvi razgovor nije prošao kako treba.
Za to vreme masa ljudi pristizala je na ceremoniju, a sa svake strane se može čuti Bonasera, Živjo, Dober večer. Oni slave uzajamno poštovanje, različistost, a onda sam se setila da u Italiji nema slovenačkih škola i vrtića. Da li je ta Evropska prestonica samo maskiranje hladnih odnosa?
Subota 6.12
Zašto svi misle da je život studenata u Sloveniji sjajan? Subota kao i svaka druga, doduše nije kao svaka druga, već sam ja zaglavljena u stanu, pišući ko zna koji po redu seminarski rad. Jedina uteha mi je što mogu da ga napišem na srpskom jeziku. Nešto dobro od svega toga je to što su profesori na Univerzitetu u Novoj Gorici otvoreni i srdačni. Nisam baš volela Filološki fakultet u........