INTERVJU: Mahnaz Mohamadi, iranska rediteljka: Islamska Republika je već propala

U Iranu i praktično na celom Bliskom Istoku trenutno besni rat. Vrhovni vođa Ali Hamnej je mrtav, Teheranom odjekuju eksplozije, a hiljade protivnika vlasti tiho slave mogući kraj islamističkog režima. Među ogorčenim protivnicima strahovlade mula je i rediteljka Mahnaz Mohamadi, s kojom smo razgovarali pre nego što su SAD i Izrael napali Iran.

Mahnaz Mohamadi je u na Berlinalu nedavno predstavila svoj novi igrani film „Roya“, psihološki triler inspirisan stvarnim životnim iskustvima rediteljke, koja je izdržala kaznu u ozloglašenom zatvoru Evin u Teheranu. Mahnaz Mohamadi je više puta hapšena, a u Evinu je provela čak sedam godina, pod optužbom za „ugrožavanje nacionalne bezbednosti“.

U razgovoru za Danas, ona otkriva kako je izgledao život pod vlašću Hamneja, pre rata, kada je, prema podacima organizacija za ljudska prava, na ulicama Teherana ubijeno bar 6.800 demonstranata, a zemlja je potonula u totalni medijski mrak.

„Posle šest sati niko ne može da ide ulicom. U svakoj ulici postoje ljudi iz Basidža, to je milicija koja radi za Vrhovnog vođu. Većina ljudi kaže da je Teheran postao mrtav grad. Ako samo izađete iz kuće, neko vas čeka na ulici da vas ubije”, kaže Mahnaz Mohamadi.

UŽIVO Rat na Bliskom istoku: Grčka šalje borbene avione na Kipar, Pentagon objavio ciljeve udara na Iran (FOTO, VIDEO)

Jedini način da ona prenese svetu ono što se dešava je da bude na slobodi. “Kada ste u zatvoru, ne možete ništa da uradite. Tamo ste samo problem za porodicu i prijatelje. A ja ne želim da budem problem”, kaže Mahnaz Mohamadi.

Ona je nedavno u Berlinu, o Doxumentale, predstavila i projekat „Iznad laži“ (Beyond the Lies), koji je svetu otkrio razmere masovnih egzekucija demonstranata koji su se usudili da ustanu protiv vlasti u Iranu.

Kada govorimo o gašenju interneta i masakru koji se nedavno dogodio, pročitao sam mnogo članaka u zapadnoj štampi gde su se ljudi nadali da će ovaj put protesti nešto promeniti. Da li imate ovaj utisak ili ne baš toliko?

Mislim da je Islamska Republika već propala. Ono što sada vidimo je već poznata šema. Kada se probijete kroz njihove laži, mogu vam obećati, videćete mnogo porodica koje su donedavno radile za sistem, ali koje više nisu sa njima. Jedan od njih mi je rekao neverovatne stvari. Rekao mi je: Ljudi su se ujedinili i oslobodili nas, jer je naša porodica kidnapovana od strane sistema, kada izlazimo na ulice da ubijamo ljude, da mučimo ljude.

Mahnaz Mohamadi: Bila sam Mahnaz Mohamedi kada sam otišla u zatvor, ali ko je izašao iz zatvora?

Govorili ste već o svom iskustvu u zatvoru Revolucionarne garde 2011. godine, pa ste rekli da ste zapravo u tom zatvoru umrli i da ste izašli iz njega kao nova osoba koja se više ne plaši. Kada pogledate ljude na ulicama Teherana danas, da li vidite sličnost između vas koji izlazite iz tog zatvora i njih danas?

Isto je. Hvala vam na tom pitanju. Jer, dobijam neke kritike od strane globalnih kulturnih levičara, zato što ne vide našu kolektivnu traumu. Jer, Islamska Republika je uvek bila za antiimperijalizam, a to su i stavovi levičara, koji su sada tihi jer se uvek bore protiv imperijalizma.

Ali su zaboravili da je naš sistem brutalniji od svega što možete zamislite, osim Holokausta. Samo zamislite: Bila sam Mahnaz Mohamedi kada sam otišla u zatvor, ali ko je izašao iz zatvora? Više nisam mogla da prepoznam staru Mahnaz. A ako pogledate moj novi film Roja, razumećete o čemu tačno pričam.

Iranski narod živi potpuno istu traumu. Individualnost je umrla u Islamskoj Republici i svi smo postali, znate, kolektivni, bezlični ljudi. I svi mi moramo da slušamo šta nas pitaju. Izgubili smo svoju slobodu.

Vaš film „Roya“ imao je svetsku premijeru na Berlinalu. Zaplet filma dosta podseća na vašu ličnu priču. Samo što glavni lik u filmu nije filmski stvaralac, ona je učiteljica, Šta očekujete da bi film poput ovog mogao da postigne?

Nisam nikoga zagrlila iz moje porodice za poslednjih nekoliko godina. Nisam razgovarala sa većinom njih, jer samo tako se vlast ne bi mešala u njihove živote. I odlučila sam da snimam filmove kao što je „Iznad laži“; to je još jedan krvavi front za mene. Juče sam napisala jednom od svojih prijatelja: „Ne stojim iza zatvorenih vrata, menjam se i stvaram novi put”. Oduvek je moj život u Islamskoj Republici bio takav.

Obratila sam se nedavno dvema neverovatnim devojkama, rekla sam im: „Vidite, toliko sam zauzeta Rojom, ali mi je potrebna pomoć žena. Molim vas, izađite iz laži, samo pokažite celom svetu šta se dešava upravo sada”. Jer, ja govorim ljudima šta je Islamska Republika, ko daje oružje, ko su oni tačno. Mislim da je baš sada došlo vreme za ovaj film, za Roju.

Jednom ste uhapšeni zajedno sa Džafarom Panahijem. Njegov najnoviji film, „Bila je to samo nesreća“, koji se takođe bavi posledicama boravka u iranskom zatvoru, dobio je mnogo međunarodne pažnje u poslednje vreme. Možete li da zamite sebe kao jednog od likova u tom filmu?

Kada pišem scenario za filmove ili ih snimam, ne gledam druge filmove. Pritom, moja sećanja su još uvek u zatvoru. Trudim se da mi um ne bude poljuljan, što mi se tamo i desilo. Ipak, čula sam dosta od nekih kolega o Džafarovom novom filmu.

Šta biste vi uradili da ste na ulici videli svog isleđivača, kao glavni lik ovog filma?

I jedan od kolega me je to pitao: Ako ga vidiš pred sobom, šta bi uradila? Rekla sam joj da sam imala sreću da imam neverovatnog tatu u to brutalno vreme posle revolucije 1979. Imala sam tri godine tada. Kada sam odrastala, doslovno je sve bilo cenzurisano, sve. Ali imala sam neverovatnog tatu i on je taj koji me je naveo da budem svoja. Osim toga, izuzetno sam privilegovana zbog toga što sam studirala psihologiju. Jedna od stvari koje su mi ostale u sećanju posle prvog boravka u zatvoru bila je: Ako bi ovaj čovek, moj islednik, imao mog tatu, da li bi ostao ta ista osoba?

Ni u filmu Roya nisam osuđivala nikoga od njih, i evo sada ceo svet može videti šta su uradili. Svi Iranci imaju istu priču, imamo zajednički bol i živimo u traumi, koja nije posttrauma, nije PTSP.

Sam naš život je postao trauma. Kada čujete ovaj vrisak iz Irana, to je zato što živimo u traumi.

Zapadni mediji su i pre masakra pisali o promeni koja se dešava u Iranu, u Teheranu i drugim gradovima, iz kojih proizlazi da su ljudi slobodniji nego ranije. To je više nalih Teheranu iz strip “Persepolis” Marđan Satrapi. Da li mislite da je moguće da se ovakva promena iznutra desi u Iranu?

Recimo to ovako. Vratimo se na slogan „Žena, život, sloboda“. Mislim da ovaj slogan nije samo za skandiranje. To je za život. U životu žena, sloboda počinje smrću Mahse Džine Amini. Znate, to vreme, 11 devojčica u jednom malom gradu se spalilo. Samospaljivanje je poslednji krik koji ne može ništa promeniti. Tada smo izašle na ulicu i spalile smo marame.

Kada smo spalili šalove, mislim da smo napravile prvi korak ka ovom sloganu. Znate šta za nas znači život? Nismo imali pravi život celog svog života, jer uvek živimo život Islamske Republike, koja je već pred nama, model postoji, a to je da se moram uklopiti u njihovu ulogu.

Većina muškaraca je imala koristi od ove Islamske Republike. Znate zašto? Jer samo potpisivanjem venčanja, ja kao Mahnaz postajem deo njegove imovine. On ima sva moja prava. Ja gubim svoja prava. Sada se dešava da ljudi pale džamije, a u jednom gradu više nema džamije kada ljudi sve spale. Nikada se to nije desilo Irancima u Iranu. Ovo je prvi put. Ako muškarci zapale džamiju, to je kao da mi žene zapalimo maramu, isto je.

Obradili ste temu migracije i napuštanja Irana u svom filmu „Travelogu“. Kada pogledate proteste u Iranu, da li i dalje vidite barem malo nade u energiji koju ste mogli videti na ulicama pre masakra?

Mislim da imaju nadu jer razmišljaju. Glas iz Irana mora dopreti do celog sveta, da svi vie šta nam se dešava. Dobila sam nedavno poruku od žene koja je iz porodice obaveštajne službe. Ovo je tako važno i dokaz je da nada postoji. Zato što ne verujem da SAD, Evropa, Francuska ili Velika Britanija mogu da dođu i pomognu iranskom narodu. Znate zašto? Jer mislim na 1953. godinu, kada se u Iranu dogodio puč. Ubili su demokratiju tada. Tada smo bili spremni za demokratsku zemlju, a oni su dali moć mulama. Zato što su mislili da su mule neuki ljudi, kao talibani. I danas ova nada za pomoć ne dolazi iz slabosti. Dolazi preuzimanjem odgovornosti za sopstveno delovanje.

Video sam da je vaša profilna slika na Instagramu devojka koja pali cigaretu zapaljenom slikom Ali Hamneja. Mislim da to prilično dobro sumira energiju sa ulica Teherana. Šta mislite da bi devojka sa te slike rekla ljudima u Evropi upravo sada?

Odgovor na vaše pitanje u mom novom filmu „Roya“. Hajde da ne spojlujemo film vašim čitaocima, nego neka ga pogledaju. Može?

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})

Svet • 28.02.2026. 23:25 Izrael i SAD napali Iran: Tramp i Netanjahu tvrde da je ajatolah Ali Hamnei ubijen, pozivaju Irance da „završe posao“ (FOTO, VIDEO)

Izrael i SAD napali Iran: Tramp i Netanjahu tvrde da je ajatolah Ali Hamnei ubijen, pozivaju Irance da „završe posao“ (FOTO, VIDEO)

Svet • 02.03.2026. 20:50 UŽIVO Rat na Bliskom istoku: Tramp otkrio ciljeve američke intervencije, prorežimski protesti u Iranu (FOTO, VIDEO)

UŽIVO Rat na Bliskom istoku: Tramp otkrio ciljeve američke intervencije, prorežimski protesti u Iranu (FOTO, VIDEO)

Društvo • 01.03.2026. 15:02 General Momir Stojanović za Danas: "Na razbijanju studentskog pokreta angažovani su svi kapaciteti službi bezbednosti"

General Momir Stojanović za Danas: "Na razbijanju studentskog pokreta angažovani su svi kapaciteti službi bezbednosti"

Svet • 01.03.2026. 08:35 Otkriveni detalji kako je ubijen iranski vrhovni vođa, ajatolah Hamnei

Otkriveni detalji kako je ubijen iranski vrhovni vođa, ajatolah Hamnei

Politika • 01.03.2026. 09:21 SSP: Vučić poništio odluku Srbije o pristupanju EU, svojim pismom sa Ramom

SSP: Vučić poništio odluku Srbije o pristupanju EU, svojim pismom sa Ramom

© Danas

visit website