Valjda je sad svima jasno kojim putem Srbija ide. Kud nas vodi ovaj režim i šta je kadar učiniti ne bi li sačuvao vlast. Treba li nam još? Ne beri brigu, poštovani čitaoče. Biće još. I te kako.

Jednostavan odgovor je: na sve je spreman. Na upotrebu svega što ima na raspolaganju. Za režim, očito, izborni poraz nije opcija. Ne dolazi u obzir. Toga moramo biti svesni i po tome se ravnati.

No, činjenica što primenjuje sva sredstva ne poštujući ni najelementarnija pravila političke utakmice govori o jednoj bitnoj stvari. Režim ne veruje u većinsku podršku naroda. Ne veruje da bi u iole fer uslovima mogao pobediti na izborima. Ne veruje sam u sebe.

To je razlog zašto već bezmalo petnaest godina, iz izbornog ciklusa u izborni ciklus, pojačava represiju, zloupotrebljava državne mehanizme i podjarmljuje medije. Bez tih mera, zna režim, vlast bi izvesno izgubio.

I ona pobeda 2012. nije bila rezultat sposobnosti naprednjaka već posledica slabosti Demokratske stranke. Posle niza katastrofalnih grešaka, loših procena i sumnjivih kompromisa, građani su odlučili da je kazne. Bio je to izraz revolta, a ne demonstracija naklonosti.

Jednom kad je vladajuća partija zajahala na narodnu grbaču i ovladala vlastodržačkim monopolom, više se nije zaustavljala. Demokratija ju je dovela na tron, ali neće dozvoliti da je demokratija skine s trona.

Svedočimo, iz direktnog iskustva, totalnoj mobilizaciji režima propraćenoj zveckanjem oružjem. Saber-rattling, rekli bi Anglosaksonci. Ples sa đavolom.

Zastrašivanje. Intimidacija. Zlostavljanje. Pretnja, ucena, kupovina. Lažna obećanja, kule i gradovi, čardaci ni na nebu, ni na zemlji. U nedogled. Hiljadu puta ispričana priča.

„Teći će med i mleko, biće svega i svačega, hleba i igara, samo glasajte za nas. Jedan glas – jedna crvena.“

Lora! Navali, narode! Naprednjaci dele šakom i kapom. Biju ko neće.

E, tad će ponovo da kradu i otimaju. Da se razmeću i........

© Danas