Na latinskom bi se reklo – scelerokratija. U takvom režimu živi Srbija. Bolje kazano, grca, trpi, strada. Biva ponižena. I ranije je ovde bilo autoritarnosti. Samovlašća. Ničim ograničene vlasti. Ali, nikad nije bilo vladavine kriminalaca. Evo, i to dočekasmo. Da li ćemo i preživeti?

Umesto države, institucija, imamo bandu zločinaca. Osuđenih prekršilaca zakona, bivših robijaša, krivično gonjenih koji šenluče po celoj zemlji i rade što im je volja. NJih sluša policija i njima je podređena. NJima se povinuju i sudije i tužioci. Od njih zazire pošten svet. Ko ih nervira, ko im se ne sviđa, koga ne podnose, taj je u ozbiljnoj opasnosti. Oni tuku, privode i hapse. Oni prete i zlostavljaju. Oni su neformalna, ali najrealnija, vlast. Razularena horda beslovesnih primitivaca sa decenijama provedenim u zatvorima. Ili pomilovanim za krivična dela u znak zahvalnosti za odanost režimu.

Nisu tu iz ubeđenja. Ni iz ubeđenja, ni zbog ideologije. Tu su zato što su plaćeni. Bogato nagrađeni za uterivanje straha običnom građanstvu, neposlušnim pobunjenicima i nezavisnim medijima. Svakom protivniku i kritičaru aktuelnog režima. Oni su najvulgarnija, najprizemnija, najmizernija, verzija negdašnje „Pretorijanske garde“. Podsećanja radi, Pretorijanci su umeli i da se suprotstave rimskim imperatorima. Kaligulin primer iz 41. godine ili pretorijanska dražba za carski tron 193.

Glupo, gluplje, najgluplje

Ovih ovdašnjih ima u uniformama, ima ih u civilu. Ima ih u državnim organima, ima ih na ulici. Ima ih svud i svukud. Zavode strahovladu i teror. Oni su patrioti i branioci nacije. Oni su isukani mač režima. Oni su režimska uzdanica i režimski oslonac. Oni su........

© Danas