Usputni komentari u odsustvu njegovih odgovora |
Beše još jedan 1. maj. I prođe. Jesmo li, napokon, shvatili poruku?
Amerika, radnička prava, štrajk, protest, nasilje, represija, nedokazana krivica, presuda, pogubljenja…
No, vratimo se u ovaj brlog što se Srbijom zove. U ovu baruštinu, žabokrečinu, mulj.
Pretpostavljam da predmetna institucija nije našla časak svog dragocenog vremena kako bi se posvetila odgovorima na pitanja pisca ovih redova od pretprošle subote. Ne zameram mu. Ima preča posla. Treba rešiti zagonetku o očuvanju donetih pravosudnih zakona i od Evrope iskamčiti obećane pare. Milijarda i po nije mala stvar. Nije nipošto. A naša predmetna institucija, kao i njegovi krokodili, naročito su alavi na pare. Sve će bagatelisati, izvrtati ruglu, ignorisati. Ali kad na red dođu evri, u znatnim količinama, krenu bale da im cure. Pale se alarmi, pokreće celokupan mehanizam vlasti, sve se snage upiru ne bi li se do novca nekako došlo.
„Para vrti gde burgija neće“, kaže naš narod. I ne greši. Pogotovu kod onih kojima su lakomost, pohlepa i grabež glavne karakterne osobine.
Čikago, utorak, 4. maj 1886.
Čikago, utorak, 4. maj 1886.
Zapita li se ikad predmetna institucija zašto bi mu iko išta davao na lepe oči. Da li je on ikad ikom išta dao što je on pošteno zaradio ili je jedino otimao tuđe? Zgrtao i gomilao bogatstvo. Valja mu evropski keš, ama mu evropske vrednosti ne valjaju.
„Trice i kučine“, kaže on.
„Čuj, koja je razlika između države i vlasti? Kakvo glupo pitanje. Pa to je isto. Država je vlast i vlast je država. Obe su moje. E, moj Protiću, nemaš ti pojma ni o čem. Još nisi razumeo šta je suština. O čemu se radi. Nema tebi pomoći, Protiću. Ni tebi ni tvojim istomišljenicima. Ti bi da teoretišeš, a ja se bavim konkretnim projektima. Zamišljam, planiram, realizujem. Iz dana u dan, iz godine u godinu, iz decenije u deceniju, iz milenijuma u milenijum.
Unedogled… Zato sam ja nezamenjiv. I nesmenjiv. Utuvi to u tu svoju tvrdoglavu tintaru, Protiću.“
Ti........