Neću o požarima. Tema je odveć depresivna. Samo slovo-dva. Još jedna u nizu tragedija što su ovu zemlju zadesile i nesposobnost vlasti da se s njom izbori. Jadna li si, si Srbijo! Jadna i čemerna. Neću ni o uludo poginuloj devojčici u Kraljevu. Kakvi smo to ljudi postali? Neću ni o blokaderskom ideologu. Ne zaslužuje komentar.

Koliko puta nam je nadležna predmetna institucija najavljivala izbore? Koliko puta nas je tim svojim izjavama zamajavala? I obmanjivala?

I svaki put nas je. Svaki put poverujemo. Svaki put pomislimo: „Sad će“.

Najnoviji datum: 18. ili 25. oktobar. Može biti, ne mora da znači.

No, moje je pitanje ovo.

Kako smo došli u poziciju da od njegovog ćefa zavisi održavanje izbora? Kako se stvorila situacija u kojoj bespomoćno čekamo da se on smilostivi? I raspiše izbore kad mu se prohte? Kako on, za kog mnogi tvrde da su mu ovlašćenja protokolarna, raspolaže tako dominantnim pravom da se čitava nacija prema njemu okreće i njegovoj volji povinuje?

Srpska jabuka razdora

Srpska jabuka razdora

O izborima u Srbiji rešava jedan čovek. Taj čovek, uostalom, rešava i o svemu ostalom. Što ne bi i o izborima?

Ali zašto mi stojimo pred njim u stavu „mirno“, iščekujući njegovu suverenu odluku? Zašto se čitav narod, uključivši i političke aktere, time bave? Raspredaju, analiziraju, predviđaju… U pustom čeznuću da će se na ovdašnjim izborima nešto promeniti. Ignorišu, zanemaruju, brišu prethodna, veoma gorka iskustva poslednjih nekoliko godina. Olako prelaze preko zloupotreba, mahinacija, nasilja. Zaboravljaju pretnje, crnokapu­ljaše, eskadrone za uterivanje straha. Potkupljivanja, naterivanja, lažiranja…

Ako ne zaboravljaju, onda bagatelišu.

Živimo u zabludama koje suviše dugo traju. Decenijama. Pokolenjima. Neprekidno. Nikako da se osvestimo.

Imamo posla s režimom koji ne odustaje. Koji ne planira da odustane. Koji namerava da vlada večno. Koji se ponaša kao da su izbori puka formalnost. Prolazna stanica. Na pamet im ne pada mogućnost gubitka........

© Danas