Semper idem |
Naslov pozajmih od počivšeg Đ. Lebovića. Bez pitanja. Ostajem blagodaran.
Koliko puta treba da nam se ponovi isto, pa da najzad shvatimo o čemu se radi?
Prošle nedelje su se dogodili Negotin, Mionica i Sečanj. Pre toga Kosjerić i Zaječar. Pre toga, Beograd, Niš, Novi Sad… Cela Srbija.
Ovaj režim neće biti smenjen na izborima. To je žalosna istina. Naša stvarnost. Naša sudbina. Decenijama već mučimo muku sa autoritarnošću i autokratijom. Na sramotu, tako je.
Mnogi će me pitati ako ne izborima, kako onda? Nasiljem? Revolucijom? Stradanjem nedužnih ljudi?
Ne, ne, ne! Sto puta ne! Nipošto, nikad, ni pod kojim uslovima.
Nemam, pritom, ni trun sumnje da bi vladajuća partija bila poražena na slobodnim i fer izborima. Zbilja poštenim i fer.
Vladavina kriminalaca
Problem je u tome što takvih izbora niti je bilo, niti ima, niti će biti. Ovde su izbori, ponašanjem vlasti, prosto obesmišljeni.
Pretvoreni u svoju suprotnost. Ovde su izbori negacija izbora. Umesto slobodnog izjašnjavanja birača, na delu je vlastodržačka demonstracija sile. Sile, razularenosti, divljaštva. Prljav, odvratan, zastrašujući događaj. Bespredmetan i besciljan. Ružan i glup. Sraman.
Slaba nam je uteha 50 odsto u Kosjeriću i 42 odsto u Mionici. Slaba nam je odluka suda o nelegitimnosti izbornog postupka u Zaječaru. Slaba nam je uteha, volja i rešenost, pojedinih opozicionara da se bore po bilo koju cenu. U krajnjoj posledici, posle svega, režim je potvrdio svoju moć. I svoju vlast. I svoju osionost u nepoštvanju suda. Ni suda, kako vidimo, ni tužilaštva. U ovoj zemlji je srušen pravni poredak. Razoren. A kad se to desi, nastaje vladavina rulje. U našem slučaju – vladavina........