Prst pravo u oko |
Reakcija režima i njegovog kolovođe je sve gora. Sve drastičnija. Sve ogoljenija. Iz dana u dan. NJihova je poruka jasna da jasnija biti ne može: Niko i ništa nas neće zaustaviti u očuvanju vlasti. Ni Ustav, ni zakon, ni studenti, ni građanstvo. Niko i ništa.
Sud u Novom Sadu je u prethodnom postupku oslobodio krivičnog gonjenja politički odgovorne za pad nadstrešnice na tamošnjoj železničkoj stanici. Da li je to uopšte nadležnost suda da pre suđenja utvrđuje utemeljenost optužnice, pitanje je za naše dične pravnike. Da li ovo znači da je sud tutor tužilaštvu ili je tužilaštvo samostalan pravosudni organ? Ako se unapred ocenjuju optužni dokazi, čemu služi glavni pretres? Zar se tokom suđenja ne iznose dokazi, i protivdokazi, zar tužilac i odbrana ne zastupaju svoje stavove i zar sud na kraju, na osnovu procene potkovanosti optužnice ne donosi presudu? Sud u prethodnom postupku, tvrdim, ceni ispunjenost formalnih uslova optužnice, ne ulazeći u njen materijalnopravni aspekt. Potom je proglašava, čime ona stupa na pravnu snagu. Ali, batalimo stručnu raspravu. To je ovde odavno deplasirano. I izlišno. I bespredmetno. Loši pravnici su, po pravilu, i nečasni ljudi.
Poruka prvog vlastodršca Srbije je bačena rukavica. Crvena. U lice:
„Moji su nedodirljivi i tačka. Dubite na trepavicama, biće onako kako ja hoću. Ja sam u ovoj zemlji sve i svja.“
Po sopstvenoj izjavi on je lično sprečio izbor devetog člana REM-a. Zašto? Zbog opasnosti da bi REM u takvom sastavu doneo odluku o zabrani jednog TV kanala po njegovom (ne)ukusu. Ovo rečito govori ne samo o njegovoj apsolutnoj vlasti, već i o njegovom doživljaju javnog prostora i shvatanju........