Nije zgoreg podsetiti. Aktuelni predsednik Srbije ne može se kandidovati na sledećim predsedničkim izborima. Ustav i zakon izričito ograničavaju jednu osobu na dva predsednička mandata, to jest zabranjuju jednoj osobi treći mandat.

Mnogi, odveć olako, prelaze preko ove činjenice. Režim je ne pominje. Izbegava ovu temu. Očito im se nikako ne sviđa. Najradije bi aktuelnog predsednika birali doživotno ili, još bolje, proglasili ga za večitog predsednika. Kao onomad Broza. Drugi govore o njegovom prelasku na mesto premijera čime bi se, po njima, sačuvao njegov kontinuitet neprikosnovene vladavine. Navode se primeri Vladimira Putina i Mila Đukanovića. No, Srbija nije ni Rusija, ni Crna Gora. Odveć olako, kažem.

Uostalom, ako je prvi (i jedini) vlastodržac ove nevesele države zaista rešio da se skloni sa svog položaja, zbog čega onda insistira da se, navrat nanos, zakonom ustoliči za vrhovnog komandanta oružanih snaga i sebi potčini i Generalštab i generalštabnog načelnika? Zbog čega ojačava ovlašćenja one funkcije s koje će otići za nekoliko meseci ili najduže godinu dana? Koji bi mogao biti razlog snaženja najviše funkcije u Srbiji u korist neke druge ličnosti koja će se uskoro na toj funkciji naći?

Nema previše logike, priznaćeš, poštovani čitaoče. Zar ne? Ili, može biti, grešim?

Ukoliko se dotični ne bi kandidovao na predstojećim predsedničkim izborima, ušao bi u ozbiljan rizik po svoju vlast. I svoju političku budućnost.

Semper idem

Evo nekoliko problema sa stanovišta režima i režimskog čelnika.

Primarni rizik sastoji se u mogućnosti poraza na predsedničkim izborima. Ko god bi bio njihov kandidat (osim dotičnog), taj bi morao voditi samostalnu kampanju pod svojim imenom i prezimenom i ne bi bio u situaciji da se krije iza autoriteta sadašnjeg predsednika. Šanse mu, u ovom slučaju, ne bi bile velike. Na vidiku se ne nazire čovek (žena) sa autentičnom........

© Danas