Čuh i videh kako predsednik Srbije komentariše Zorana Đinđića. I ne može da sakrije svoj kompleks. Svoju inferiornost. Svoju zavist. Sam je svestan da mu ne vredi. Sam je svestan da je Đinđić bio ličnost, a on patuljak. On prosto ne podnosi nikog ko je bolji od njega. A Zoran je od njega bio bolji za tri koplja. Dotični mu, pravo rečeno, ni do kolena nije dosegao.

Đinđić je studirao kod Habermasa, dotični o Habermasu, kladim se, blagog pojma nema. Đinđić je bio Evropljanin, dotični je sapet u svojoj limitiranosti. Zoran je bio čovek od formata, dotični je osoba bez biografije. Osim vlastodržačke.

Ako je Zoran bio Mocart, ovaj je Salijeri.

No, ono što je najvažnije jeste sledeće. Zoran je bio protivnik sistema. Pretnja sistemu. Zato je ubijen. Ovaj je proizvod sistema, njegov protagonist i glasnogovornik.

To je fundamentalna razlika. Nepremostiva i nenadoknadiva. Zoran Đinđić i ovaj su neuporedive kategorije. Dve dimenzije. Dve galaksije, dva sveta. I u ličnom, i u političkom smislu. Sitna duša ostaje sitna duša. Nema mu pomoći.

Budimo spremni na sve. Režim i njegov kolovođa, očito, upotrebiće sva sredstva na svom raspolaganju da bi se očuvali na vlasti. U svakom gradu i svakoj opštini. Koristiće podvalu, prevaru i manipulaciju. Koristiće policiju i svoje huligane. Svoje tužioce i sudove. Podmićivaće građane i pretiće im. Već uveliko to rade.

Ovo što predstoji nisu izbori. Moglo bi se reći da nas čeka poricanje izbora. Obesmišljavanje. Negacija. Biće to još jedno ispunjavanje puke forme. Ružne i rogobatne. Turobne. Ali, takva je vladajuća klika u Srbiji. Za njih nema ni uverenja, ni ograničenja. Jedino gola vlast.

Za njih je aposlutno neprihvatljivo da bilo gde i bilo kad izgube izbore. Takav scenario je jednostavno nezamisliv. I nedopustiv. Oni nemaju takmaca, oni imaju neprijatelje. A zna se šta se čini i kako se ophodi s neprijateljem. Sve je dozvoljeno. Svako nasilje, svaka nečasnost, svaka prljavština. I laž, i obmana. I demonstracija sile.

Jednima dele milostinju,........

© Danas