Naslov uzeh, a ne pitah. I da zna, ne bi se ljutio Bono Voks. Bar se nadam da ne bi.

Posle ovih reči usrdne zahvalnosti i iskrenog oduševljenja za muziku grupe U2, ono glavno. Moja je dužnost da upozoravam. Skrećem pažnju. Opominjem. Podižem prst. Iskustvo uči. Evo mog pitanja za danas. I za buduće dane. Za svagda.

Ako je ovaj režim autoritaran, a jeste, kako se onda može smeniti demokratskim sredstvima? Demokratski režim se može smeniti demokratskim putem. Za smenu autoritarnog režima potrebni su drugačiji načini.

Svako ko veruje u ovu mogućnost pada u logičku zamku. Između autoritarnosti i demokratije razlika i leži u principu (ne)smenjivosti. Autoritarnost služi da bi se osujetila smenjivost vlasti, neutralisali politički oponenti i konkurenti, ne bi li se vladalo bez ikakvog ograničenja. Ni vremenskog, ni institucionalnog.

Represija će uvek biti srazmerna vlastodržačkoj ugroženosti. Što je otpor jači, to će pritisak bivati drastičniji. Jer, autoritarna vlast brine isključivo o svom položaju na vlasti. U njihovom doživljaju života i politike, to je jedini cilj. I jedina preokupacija. Jedina opsesija. Za nju je to stvar egzistencije, opstanka, postojanja.

A šta ako Ustavni sud, na primer, donese obavezno mišljenje po kom je jednoj osobi dozvoljeno da se treći put kandiduje za predsednika države? Ne znam, naravno, da li će takvo mišljenje biti doneto, ali znam da, ukoliko bi bilo doneto, nema nikog ko bi ga mogao opovrgnuti i sprečiti dotičnog u trećoj kandidaturi.

Subota je 23. maj proste 2026 – sapienti sat

Subota je 23. maj proste 2026 – sapienti sat

A šta ako izbora uopšte ne bude? Šta ako vlast odluči da ih ne raspisuje do daljeg? Ko će ih na raspisivanje izbora prisiliti? Opet je odgovor isti. Nema nikog.

A šta ako vlast proglasi svoju izbornu pobedu uprkos po sebe negativnom rezultatu izbora? Ko će reagovati i tome se suprotstaviti. I kojim sredstvima, čak da takvog ima?

O ovom što gore napisah........

© Danas