Neću danas pisati ni o Brozovim prvomajskim paradama, ni o tradicionalnom prvomajskom uranku, ni o nekadašnjoj ulici 1. maja u Beogradu i njenom istorijatu. Neću ni o dobu u kom je bilo politički korektno reći „Nije svaki dan 1. maj“ umesto starinskog „Nije svaki dan Badnji dan“. Neću pominjati vreme u kom je 1. maj služio za autopropagandu jednog nedemokratskog i neslobodnog režima zasnovanog na kultu ličnosti. Kad se koristio za dodatno ispiranje mozgova uveliko indoktriniranom jugoslovenskom stanovništvu. O tome neću ni zucnuti. Obećavam.

Ipak sam, uprkos svemu, po struci istoričar. Bolji ili gori. Otud izbor teme. Ovo što sledi je istorijska pripovest o događaju po kom se 1. maj obeležava kao Međunarodni praznik rada. Proglašenje je usledilo u sklopu završnog dokumenta na osnivačkom kongresu Druge internacionale jula 1889. u Parizu. Otad se slavi u većini zemalja širom sveta. Ima i izuzetaka. U Americi i Kanadi, na primer, praznik rada pada svakog prvog ponedeljka u septembru i nema veze sa čikaškim događajem iz 1886.

Elem, šta se uistinu zbilo tih sudbonosnih dana u gradu na jezeru Mičigen, u državi Ilinoj, u Sjedinjenim Američkim Državama, pre tačno sto četrdeset godina?

Moja pitanja za predsednika Srbije

Moja pitanja za predsednika Srbije

Amerika je, u decenijama posle završetka građanskog rata (1865) doživljavala ubrzanu i ekstenzivnu industrijalizaciju. S njom je išla i sve drastičnija i nehumanija eksploatacija industrijskih radnika. Šestodnevna radna sedmica i minimum šezdeset radnih sati sedmično. Uz to, uslovi rada su u američkim fabrikama bili zaista nesnosni. Gazde su htele sve veće bogatstvo, radnici su se borili za životni opstanak. Sukob je bio neizbežan. To je bio upravo onaj konflikt koji je Karl Marks nazvao klasnom borbom. Vlasnici su angažovali štrajkbrejkere, plaćene batinaše, primenjivali otpuštanja i pretnje kako bi suzbili radnički otpor. Radnici su, međutim, ostajali uporni u svojim zahtevima bez obzira na intenzitet represije. Nisu imali šta da izgube.

Naraslo radničko nezadovoljstvo proizvelo je bujanje i omasovljenje radničkih sindikata, a sindikati su uspevali da organizuju........

© Danas