Ako nepravde mogu da se isprave jednim potezom pera, potreban je referendum, a referendumsko pitanje treba da glasi: „Da li ste za to, da država Srbija počne da primenjuje sopstvene zakone?“. Izlaznost bi bila stopostotna, a odgovor jednoglasan.

U stvarnosti dakle izostaje primena zakona, i to je očigledno. Da li se to pravda navodnim uticajem politike na pravosuđe, ne postoji saglasnost u potpunosti. Pravosuđe je uglavnom osumnjičeno bez osnova, mada sporadični incidenti postoje, ali postoje u svakom segmentu društva pa je problem sasvim druge prirode. Prvi je u činjenici da tranzicija u Srbiji traje trideset godina, bez naznaka da li će se okončati, a drugi u strogoj centralizaciji državne uprave. To su politička pitanja.

Istovremeno, građanima nisu u potpunosti poznata njihova prava niti poznaju zakone, niti poznaju pravila postupka. Ponekad to ne znaju ni sami državni organi. Javnost na suđenjima jeste dozvoljena ali nije prisutna, dok sudije-porotnici ne vrše funkcije, mada su predviđeni. Već ta dva elementa dovoljna su za unapređenje kvaliteta parnice i sprovođenje osnovnih načela sudskog postupka. Bitan deo jeste rad na osposobljavanju tzv. „mirovnog sudije“, što može znatno rasteretiti rad sudova.

Stoga je upitno da li su i koliko pravnom sistemu potrebne vanredne mere.

Međutim, prevladava opšti stav „da se........

© Danas