Nikako da konačno odrastemo. I dalje se kao deca radujemo šarenim iluzijama i mitovima iz „bolje prošlosti“, nespremni da savladamo osnovne tranzicione lekcije i tako se lakše vratimo u stvarnost.

Nisu krivi samo političari koji vode državu, zato što je Srbija svetski šampion po dužini tranzicije. Mada je njihova odgovornost velika, a mala državnička mudrost. Ima još krivaca. Preovlađujuće javno mnjenje, tj. široki slojevi stanovništva – ne samo siromašni i neobrazovani – dve i po decenije od početka tranzicije i dalje su teško zaraženi idejama propalog sistema na čijim je ruševinama 2000. godine započela modernizacija.

Građani Srbije bežali su s časova i nisu savladali osnovne lekcije i pojmove novog društva – kapitalizam, privatna svojina, sloboda, pojedinac, vlasnik, gazda, profit, tržište… nego su radije čitali šapirografisane požutele brošure u kojima se ti pojmovi tretiraju kao „ostaci nenarodnog, buržoaskog režima“.

Svedoci smo u proteklih dve i po decenije kako s vremena na vreme iz dubine duše srpskog naroda eruptira na svetlost dana „usijana (g)lava“ kao dokaz te naše modernizacijske nepismenosti i razlije se po javnom prostoru kao bespoštedna marksistička kritika kapitalističkih vrednosti.

Prebacivanje krivice

Friški primer je hajka na investitore koji „izvlače pare“ iz Srbije. Kad se tako definiše njihovo „pohlepno nepočinstvo“ onda se stiče utisak da su to sve lopov do lopova koji su opljačkali Srbiju i koji krišom (skoro pa ilegalno) iznose profit (zaradu), meren milijardama dolara, u inostranstvo. Šta prema takvima treba da misli i oseća građanin Srbije? Mržnju, ljutnju i bes začinjene pokličem „marš iz Srbije“.

Činjenica je da je deo tog animoziteta delimično uzrokovan modelom privlačenja stranih investitora koji više od desetak godina primenjuje aktuelni predsednik........

© Danas