Ko voli, nek izvoli. Stigla je i dugoočekivana alternativa režimu.

Javnosti je predstavljen Program izborne liste koji su pripremili studenti, oni što već više od pola godine oslobađaju Srbiju straha, zahtevajući da samozvanac/uzurpator vrati građanima zarobljenu državu i institucije. Lestvica očekivanja, pred pojavu Programa, bila je podignuta visoko. Program nije čekan kao još jedan novokomponovani politički dokument, on bi trebalo da bude bazična legitimacija nove Srbije u kakvoj bi mladi ljudi želeli da žive i rade i svojevrsni lakmus papir za sve one koji su nezadovoljni vladavinom naprednjaka.
Dobro je da studenti nisu dugo držali javnost u neizdrži i što su izašli s Programom odmah pošto su artikulisali zahtev za prevremene parlamentarne izbore.

Program izborne liste koncentrat je nešto ranije pripremljenog Društvenog dogovora o ključnim zahtevima budućoj sudskoj, izvršnoj i zakonodavnoj vlasti. Već iz tog dokumenta dalo se naslutiti šta je suštinski cilj studentskog protesta – vratiti u život institucije (temelj demokratskog društva) i tako onemogućiti diskrecionu moć pojedinca i vlasti (autokratiju) koja se kao neizlečiva bolest proširila Srbijom. Otuda je razumljivo što su studenti stavili pravnu državu u fokus svoje borbe. Pravna država za njih su slobodni i pošteni izbori, istinito i blagovremeno informisanje javnosti, iskorenjena korupcija, nezavisno pravosuđe u okviru kojeg traže uvođenje specijalnog tužilaštva za javne funkcionere (valjda za njihova nepočinstva).

U delu javnosti očekivanja od studenata, njihovog protesta i predizbornog Programa visoko su podignuta, pa rizikujem optužbu da ovim tekstom nešto zakeram i sitničarim ako ukažem na neke propuste, nejasnoće i nepobedive zablude i učinim poneku dobronamernu primedbu i sugestiju. Razumem da studentski Program ne bi trebalo da je „crveno slovo u kalendaru“ i tačka diferencijacije o kojoj se ne može diskutovati, već da je podložan kritici i dopuni.

Moje polazno stanovište je da je država institucija koju su građani ugovorno stvorili da im pomogne u postizanju što većeg kvaliteta života, a ne da se umesto njih brine o njihovom životu i da je odgovorna za rešavanje njihovih pojedinačnih problema. Posmatrano iz tog ugla, pitanje je kakva je to država, osim što je........

© Danas