Sledim predsednika. Ponovo ga je ovih dana zaposela Hrvatska i nije skrivao koliko je opsednut njome. Nema nekih novih posebnih razloga, osim (kao i uvek) unutrašnje političkih. Predsednik i dalje veruje da su komšije zgodan povod za izmišljanje neprijatelja i nacionalnu homogenizaciju.

Za razliku od predsednika, Hrvatsku više posmatram kao uzor Srbiji, naročito kad je u pitanju njen odnos prema Evropskoj uniji.

Ima se od Hrvatske puno naučiti, naročito oko prednosti koje se dobijaju integracijom u Evropsku uniju. Uniju za koju se predsednik Srbije, posle kraćeg zimovanja u Davosu, sad odjednom naprasno meko zalaže, tvrdeći kako „Evropa nema alternativu“. Naravno da ne mislim da je Hrvatska neprijatelj Srbije. (Kao što verujem da je Srbija poslednja rupa na svirali za Hrvatsku.)

Hrvatska je Srbiji upotrebljivija kao dobar primer, putokaz i motiv. Verujem da bi za Srbiju bilo mnogo bolje da se s njom takmiči u zastupanju evropskih vrednosti. I da srpski predsednik bude opsednut pozitivnim efektima evropskih integracija Hrvatske koji bi mogli da posluže Srbiji kao argument za nedvosmislenu i ubrzanu evropsku integraciju.

Evo najsvežijih dokaza.

Može li se zamisliti sledeća vest: Jorgovanka Tabaković izabrana za potpredsednicu Evropske centralne banke (ECB), a Siniša Mali za potpredsednika Evropske investicione banke (EIB). Posao im je „sredio“ premijer Đura Macut, koji je diskretno lobirao u najuticajnijim evropskim varošima. „Šokantna pobeda Srbije“, pišu ugledni evropski mediji.

Naravno da je tako nešto nemoguće zamisliti.

Ali, u Hrvatskoj to nije fake news.

Kraj ugodne fikcije i svitanje brutalne stvarnosti

Pre neki dan ministri finansija evrozone izabrali su guvernera Hrvatske........

© Danas