Restorani i kafići vrve od gostiju. Gužve su u salonima automobila a nekoliko dana unapred zakazuju se tretmani u salonima lepote. Stanovi se prodaju „ko alva“. Štedni računi nabrekli su od evra i dolara. Turističke agencije prebukirane su željama za sunčanjem, skijanjem i kratkim obilascima zanimljivih gradova.

Nedavni generalni štrajk privukao je skromno učešće radnika, što ukazuje da su sindikati možda preterali s ambicijama i pogrešili s očekivanjima i da je štrajk pogrešno brendiran. Naizgled ove slike u suprotnosti su sa stalnim pričama opozicije i kritičara režima o krizi. Iako nisu jedini, i potpuno pouzdan, ove slike su pokazatelj ekonomsko-socijalnih prilika u Srbiji.

U nastojanju da obore s vlasti naprednjački režim njegovi kritičari često koriste argument da je Srbija zemlja u kojoj se teško živi, u kojoj sirotinja prevrće po kontejnerima da bi preživela, u kojoj je nestala srednja klasa, u kojoj postoji oštra podela na bogatu manjinu i sirotinjsku većinu…

Naravno da Srbija nije takva zemlja. I naravno da u Srbiji nije sve dobro. Slika nije crno bela, puna je valera.

Činjenica je da su pojedine mere ekonomske politike uzele danak, najpre u kupovnoj moći pojedinih slojeva društva. Srbija je postala skupa zemlja, to se vidi u dućanima i restoranima.

Biznis na vrhu u četiri oka

Ali, ako je socijalna kriza tako izražena i toliko velika, kao što tvrde kritičari, zašto do sada nije proizvela logičan ishod – nezadovoljstvo većine stanovnika i promenu vlasti? Postoji li neki razlog – recimo strah, represija ili klijentelizam – koji sprečava stanovništvo da masovno glasa protiv Srpske napredne stranke? Ili je možda pogrešna premisa (polazište) kritičara? Da li bi bilo korisno, zarad sigurne pobede nad naprednjacima, stati na loptu i analizirati polaznu premisu. Na primer, da li siromaštvo doista dramatično raste, da li nejednakost ugrožava temelje društva, da li su plate mizerija, da li srednja klasa nestaje?

Posmatrajući aktuelnu........

© Danas