Uspomene sa briselskih pregovora |
Sedimo u toj nekoj prostoriji Bisljimi i Tači s jedne strane stola, Dačić, Petković i ja prekoputa. I Tači kao šta je bilo smradovi, ja njemu kome ti smradovi, nemoj te bacim kroz otvoren prozor. On meni šta si rek'o, ja njemu šta šta sam reko, čitaj mi sa usana. Bisljimi mi kaže ne palacaj toliko jezikom, lepota nije prelazna. Ja u fazonu prsnem, sad ću obojicu da ih odvalim od batina.
Dačić primeti da mi pala klapna, kaže šefe nemoj, ja njemu šta nemoj, drži me da ih ne izbombardujem u prvoj rundi pregovora! Oni se tu, kao, malo smire, ali Tači skoči preko onog stola i na kvarno Dačića u staklenu rbadu. Dačić mekan tebra, on je u našoj ekipi uvek bio slaba tačka, dok sam se okrenuo, Bisljimi isto skače na Dačića, klasičan mavaši geri, pljas, debeli se prevne, ja zavrnem rukave, a Petković me uhvati za ruke.
Ne šefe, kaže, ima ih Dačić, Marko Milošević i Veljko Ražnatović ga učili kik boks, ja kažem aj važi da vidimo i to čudo. Naravno, Dačić pije batine, ovi skaču po njemu kao hijene, Petkoviću krenule suze, pušta mi ruke i skače pravo u tuču. Nabod........