Rodio sam se kao trinaesto prase na jednoj farmi, blizu Vladimiraca. Bilo je to pred sam kraj Sisolinijeve vladavine. Ljudi nisu imali volje ni za šta, svađali su se oko Lompara i Srebrenice, a među nama, svinjama, vladala je svinjska kuga.

Ova kuga je bila dugo prisutna u Srbiji, moglo bi se reći da su obolele svinje bile pravilo, a ne izuzetak. Domaćini su se sa time borili tako što bi svinje koje uginu od kuge prodavali mesarama, koje bi ih preprodavali marketima, da bi to meso jeli krajnji korisnici. Informer je rekao da nema opasnosti po ljude, pa su se ljudi u skladu s tim i postavili. Srbin i svinja imaju poseban odnos, on voli da je jede, a svinja voli njega, zato što je pre klanja hrani i neguje.

Naša farma nije bila ona uzgajivačnica svinja, gde se svi guraju i skiče u malom prostoru. Ovde smo bili u jednom oboru, tata, mama i mi prasići. Domaćin, odnosno naš ljudski tata bio je prost čovek, ćaci, koji se zvao LJuba. Bio je udovac, imao je dva sina blokadera, Iliju i Nikolu. Otac sa sinovima, kako to kod Srba često ide, nije razgovarao.

Borba protiv mobilnog

Borba protiv mobilnog

Ljuba je bio jedan od onih........

© Danas