Jutro, ponedeljak, 20. oktobra. Dijana Hrka gostujući na N1 najavljuje radikalne korake. Ako nismo znali, pa u međuvremenu naučili da Brehtova Majka Hrabrost nije simbol hrabrosti, već licemerja i profiterstva, 20. oktobra smo znali ili mogli naslutiti da najavljena radikalizacija podrazumeva štrajk glađu. Budući da smo znali, imali smo dovoljno vremena da se kao društvo na taj scenario pripremimo, jer nijedan ljudski život nije vredan nijedne borbe, koliko god ona bila uzvišena i važna.

Prvog novembra, na najvećem skupu u istoriji Novog Sada, Dijana je na bini ispred stratišta, mestu zločina zvanog Železnička stanica, javnosti saopštila svoju odluku, a masa je zanemela. Posle godinu dana najmasovnijih protesta u našoj istoriji, baš Stefanova majka koju je ubila nadstrešnica vratila je fokus na suštinu: pravdu za žrtve i na izbore, ulažući sopstveni život.

Pribegavajući najekstremnijem i najopasnijem vidu borbe, sebe je dodatno izložila odlukom da štrajkuje na ulici, u Ćaćilendu – grotlu naprednjačke prve i poslednje linije odbrane, sačinjene od kriminalaca, ratnih zločinaca, nasilnika opšteg usmerenja, javnih funkcionera, psihijatrijskih i socijalnih slučajeva. Za razliku od nas, režim je spremio odgovor. Loše kopije, poznatije pod šifrom 2.0, iz dana u dan postaju sve lošije, ali ne i manje odvratne i monstruozne.

Zabranjenu zonu, zonu užasa, dodatno su utvrdili i ispunili različitim oblicima antropološkog otpada. Dijani su zabranili ulazak u Ćaćilend, a ispred Skupštine postavili šator za Uglješu Mrdića (onog narodnog poslanika koji je predlagao izborne zakone) i veterane, da glumi Dijanu, štrajk glađu i „traži pravdu“, dok je ona ostala na ulici. Nije bilo dovoljno što joj svakodnevno stižu pretnje, što je zbog bezbednosti morala jedno vreme da bude van zemlje,........

© Danas