U ovom trenutku, kolumnisanje počinje da liči na ratno izveštavanje. Ulice su bojišta, svake večeri imamo povređene, ovaj pakao još nije plaćen ničijom glavom u sukobima isključivo zahvaljujući pukoj sreći. Ali počeo je zato što je šesnaestoro ljudi ugrađeno u korupcionaški „Skadar na Bojani“, posao toliko prljav da se, što reče neko ovih dana, vinovnicima više isplati guranje cele zemlje u užas nego pokazivanje famoznih papira i hapšenje nekih što bi propevavanjem odali celi orkestar. Mnogo puta dosad delovalo je da smo u poslednjem činu; ako ovaj nije poslednji, na korak smo od ulaska u neko precrno dalekobilo.

Policija kaže da stoji između dve vatre. To nije tačno na najmanje dva nivoa. Prvo, ta fraza znači da ne biraš stranu, a njima već i položaj tela u kordonu govori sve: policija uvek stoji ispred onoga što štiti, a oni stoje ispred fizionomija s kriminalnom prošlošću kojima je obećana blistava kriminalna budućnost ako maksimalno pripomognu očuvanju kriminalne sadašnjosti. Drugo, Sloba Georgijev bitno poentira: ne postoje dve vatre, ne zaista. Nego su s jedne strane uzgojitelji debelih dosijea, huligani naoružani do zuba, a s druge goloruki građani, ako izuzmemo jaja i plastične flaše, što im uniforme računaju u tešku artiljeriju. Takni im štit, napao si službeno lice. Koje službuje štiteći one što........

© Danas