Pojas za spasavanje |
Ljudi očajnički traže pojas za spasavanje.
Jedan takav je u Hramu: Pojas Presvete Bogorodice biće tu do prvog juna; šta će od drugog juna biti nadležno za spas duše verujućih koji ne trepnuše na raščinjavanje mitropolita Justina ili na odluku Crkvenog suda o Vukašinu Milićeviću, ne zna se. Ali biće da su to suviše ovoživotni problemi, a i ne treba slušati mene bezbožnog (ili bar ne preterano ubeđeno božnog); ko sam ja da princip poverenja u nebesa nazovem naivnim kad je moja vera još naivnija: ja pa verujem u ljude, koji bi u nepreglednim kolonama stali da brane žive, dobre ljude, svoje osvedočeno požrtvovane pastire koji su kažnjeni zato što su baš ono što im mantija nalaže. Te kolone nema. I to ti je tako, što bi rekao Zoster.
Spas je svakako potreban, jer voda je došla do grla. Osim u Čačku i okolini: tamo oko dvesta hiljada ljudi danima nema pijaću vodu. Za to vreme, omiljeni režimski novinar srbuje u bazenu. Uživa, veli „nema lepše zemlje od Srbije“ – i vaistinu, za njega jes’ tako; što bi rekao Kokan Mladenović, nijedna religija ne nudi u zagrobnom životu ono što je tim ljudima omogućeno u ovoj zemlji.
Neko bi taj otužni akvaprizor svrstao u fasciklu konkretnijeg vodenastog fenomena, tzv. „pišanje po sirotinji“, kad ne bi bilo narodnih pesama u pozadini videa i dizanja tri prsta: ovom narodu možeš da radiš bukvalno što god, sve dok mu troprsno mašeš uz prigodan........