Aktuelna hit-serija „FROM“ ne snima se u Srbiji, što je teška greška produkcije. Ovde ne bi morali da postavljaju kulise, niti da bilo šta dorežiraju. Stvari su već nameštene taman onako kako su autori hteli, pokušavajući da izmaštaju nešto baš hororično: bezizlazno mesto, zarobljeni ljudi-taoci, mračna sila koja ih šikanira i raščovečava – a sve zbog jednog rituala pogodbe s nečastivim. Koji zauzvrat časti, ali na svoj način. Pa, evo domaćeg Fromvila: realistična verzija koja, baš kao i njen televizijski duplikat, hrli prema poslednjoj sezoni.

Pejzažna razglednica od pre koji dan: posle ekskurzije „pristojne Srbije“, prestonica je izgledala tako postapokaliptično, tako deponijski da bi čak i svinja, da je na funkciji higijeničara, podnela ostavku uz obrazloženje „ma ne mogu, što je mnogo, mnogo je“. Uopšte nije poenta u jeftinom vređanju, nego u zabezeknutosti: ajde sve-sve, ali kako je moguće, kako je dođavola moguće, da postoje ljudi koji apsolutno sve što im se nađe u ruci – bace na ulicu, kao da u životu nisu čuli za kontejner i kante? Vrlo bukvalno i direktno đubriš otadžbinu dok kličeš otadžbini, i nikakav problem s tim nemaš; opkoljena smećem više nego Saturn, tu negde viđena je nalepnica/natpis „budućnost Srbije“ – i ta slika oličava najiskreniju političku kampanju, jedino obećanje koje vaistinu ispunjavaju.

Ta se masa okupila da čuje reči svoga proroka, a u tom retorskom povraćanju moglo se čuti i to da će oni nekome nešto oprostiti, da se neće svetiti nikome – i solaža na........

© Danas