Da nas neko ko nema tu sreću da živi ovde pita šta je Ćacilend, verovatno bismo zapenili od bujice opisnih prideva i gadnih imenica. Potrajalo bi dok objasnimo, a opet, čini se da je Nidža Ristić iz Sviće to najbolje sažeo: Ćacilend je digresija. U pravu je, ne zato što je dotičnom ološkom vrtu to jedina funkcija, no zato što se bezbroj puta pokazalo da mu je primarna.

Ta država unutar države, okupirana teritorija na kojoj zakoni Republike Srbije belodano ne važe, mahom služi da se po potrebi napravi instant-pičvajz bilo koje vrste, na koju već nogu Dramaturg tog dana ustane, te da potopi vesti koje robovska parohija ne sme da čuje. Ćacilend je lična čarobna lampa puna poslušnih duhova koju (žv)Aladin u svako doba može da trljne i da zaište želju, bilo koju iz nastranog mentalnog repertoara gde ništa nije nedopustivo odvratno; naprotiv, što je odvratnije, to je bliže dopustivosti. A gde je Vatikan, tu je i dim: jedan duhovit čovek pre koji dan je pretpostavio da je to znak da je odabran novi Miloš Pavlović, pošto je proto-Ćaci zagonetno utihnuo, zabrinuvši javnost da su one ljute rane od polivanja vodom ipak zlokobnije no što je naš kvarni zdrav razum mislio. Ne lezi vraže, posredi je nešto drugo: zli jezici kažu – lutkarska predstava. Baš na dan usvajanja rezolucije EP-a – u kojoj piše da se lutkar bavi baš eto takvim stvarima. Istog istijatog dana imamo incident koji bi, po mnogo čemu, u duelu........

© Danas