Prošle godine privredni rast Srbije iznosio je dva odsto, a projekcije za ovu godinu su tri odsto. Kako je ocenio Lev Ratnovski, stalni predstavnik MMF-a za Srbiju, na okruglom stolu „Privreda Srbije u 2026” u organizaciji NALED-a i uz podršku Vlade Švedske, kada se to uporedi sa projekcijama od pre godinu dana za prošlu i ovu godinu, vidi se privredno usporavanje.

On je poručio i da je projekcija za 2026. podložna rizicima nadole, u zavisnosti od rešavanja problema sa sankcijama NIS-u.

„Niži rast u 2025. i 2026. godini mešavina je domaćih političkih rizika i spoljnih šokova”, ocenio je on, dodajući da Srbija ulazi u ovaj period slabijeg rasta sa snažne pozicije.

„Godine odgovornog fiskalnog upravljanja stvorile su značajne rezerve, bafere. Javni dug je nizak po evropskim standardima, dok su devizne rezerve na visokom nivou”, ocenio je Ratnovski.

Predstavnik MMF-a poručio je da je održavanje fiskalne discipline ključno i u periodu slabijeg rasta i izbornog ciklusa.

„Ključan je prag od tri odsto BDP-a budžetskog deficita, Srbija je zahvaljujući fiskalnoj disciplini prethodnih godina i dobila investicioni rejting”, napomenuo je Ratnovski, dodajući da je Srbija u dobrom fiskalnom stanju i da je sada prilika da se odrede srednjoročni investicioni prioriteti.

„To se odnosi na infrastrukturne projekte i gradske, komunalne projekte, kao na primer metro. Zatim ulaganja u ljudski kapital, obrazovanje i zdravstvo i, na kraju, u energetiku i okruženje. Određivanje prioriteta unapred bilo bi dobro za budžetsko planiranje i dalo bi vladi veći kredibilitet”, ocenio je Ratnovski.

On se osvrnuo i na visok rast cena, posebno hrane, u Srbiji. Stav MMF-a je da je za to odgovoran glavni strukturni faktor – a to je ograničena konkurencija u veleprodaji i maloprodaji.

„Osim toga, imamo rast dohodaka, odnosno tražnje, koji ponuda ne može da isprati. Rešenje je jačanje konkurencije. Dovođenje novih maloprodajnih lanaca, pre svega grinfild investicija. Srbija se pokazala kao sposobna da privuče proizvođače, pa ne vidim zašto ne bi mogla i nove trgovce i distributere. Takođe, potrebno je pojednostaviti uvozne procedure, posebno sanitarne. I trebalo bi se rešiti ekskluzivnih distributerskih ugovora. Takvi ugovori bi trebalo da budu izuzeci, a ne praksa”, poručio je Ratnovski.

Tema okruglog stola bio je i model rasta Srbije, odnosno da li je dosadašnji model prevaziđen i šta bi trebalo da ga zameni.

Ratnovski je ocenio da je poslednjih desetak godina Srbija imala uspešan model rasta, privlačila je strane direktne investicije, udvostručila zaposlenost, smanjila nezaposlenost, a plate su povećane za 50 odsto.

„Taj model dostigao je limite. Trošak zarada je povećan i, iako su one i dalje niže nego u EU, taj jaz se smanjio. Potrebne su investicije u visokotehnološke sektore, potreban je rast produktivnosti i potrebne su domaće investicije”, ocenio je predstavnik MMF-a.

Prema njegovim rečima, za to su ključni brže sprovođenje ugovora i digitalizacija privrednih sudova, unapređenje regulative rada, a pre svega veća fleksibilnost tržišta rada.

On je kazao da je, prema AI indeksu, Srbija prva na Zapadnom Balkanu i u prvih 30 odsto na svetu, ali da je potrebno veće ulaganje u ljudski kapital i zaustavljanje odliva mozgova.

Takođe je napomenuo da je važno pametno investiranje u energetiku, s obzirom na to da AI zahteva mnogo energije.

Ratnovski je ocenio i da Srbija ne mora da upadne u zamku srednje razvijenosti, kao što su pokazale zemlje Centralne Evrope poput Češke ili Poljske.

Vladimir Vučković, nekadašnji član Fiskalnog saveta i predavač na Mokrogorskoj poslovnoj školi, ocenio je da za ovu godinu makroekonomski indikatori ukazuju na to da bi mogla da se ostvari projekcija rasta od tri odsto.

„Inflacija je možda najveća nepoznanica, jer nakon ukidanja uredbe o maržama pitanje je kako će se cene ponašati”, poručio je on.

Takođe, podsetio je da se Srbija već susretala sa kombinacijom negativnih unutrašnjih i spoljašnjih faktora.

„Kombinaciju spoljnih i unutrašnjih faktora imali smo i 2008. godine. Unutra smo imali velike neravnoteže, tekući deficit bio je 20 odsto BDP-a, što je bila velika crvena lampica, pa se nadovezala velika finansijska kriza. Drugi put se desilo 2014. godine, kada smo imali loše domaće javne finansije i ogroman javni dug i deficit budžeta, pa se to iskombinovalo sa krizom dugova u svetu koja se prelila ovde. Zatim smo imali dobrih nekoliko godina od 2015. do 2019.

Sada nemamo te crvene lampice, jer su najvažnije makroekonomske veličine u redu – i javni dug i tekući deficit. Ne vidimo neku opasnost koja može da ukaže na nestabilnost u kratkom roku.

Lopta je u dvorištu privrednog rasta. Ali nije dobro jer država vodi glavnu reč. Bila je i glavni investitor i katalizator i koordinator kretanja, od stranih investicija do javnih ulaganja. Pažnja prema privatnom sektoru bila je nedovoljna”, ocenio je Vučković.

On je ocenio da smo imali zdravu fiskalnu politiku, ali da je kod monetarne politike mogao da se nađe način da se postepeno depresira kurs dinara prema evru i pored obilja kapitala.

„Glupo je da danas imamo kurs od 117 dinara prema evru, a 2016. godine smo imali 122 dinara. To nije racionalno”, poručio je on.

Takođe, osvrnuo se i na „iznenađenja” sa kojima se suočava šira javnost ovih dana, od CBAM takse EU, preko problema za profesionalne vozače, do održivog poslovanja, odnosno ESG.

„Da li je za to sve kriva samo EU ili se moglo propisima ili državnim inicijativama izaći u susret tim problemima? Ispod krova makroekonomske stabilnosti imamo mnogo čime da se bavimo i bez rešavanja problema nećemo doći do visokih stopa rasta”, poručio je on, dodajući da dok ne bude nacionalne kulture koja podržava privatni sektor nećemo izaći van tih ograničenih stopa rasta od tri do četiri odsto.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})

Sport • 17.02.2026. 20:00 Ukrajinac koji je diskvalifikovan sa ZOI zbog sporne kacige, dobio više od 200.000 dolara od svog sunarodnika

Ukrajinac koji je diskvalifikovan sa ZOI zbog sporne kacige, dobio više od 200.000 dolara od svog sunarodnika

Ekonomija • 17.02.2026. 16:45 Proizvođači mleka u Srbiji napustili sastanak sa ministrom bez dogovora, nastavljaju blokadu puteva

Proizvođači mleka u Srbiji napustili sastanak sa ministrom bez dogovora, nastavljaju blokadu puteva

Region • 16.02.2026. 21:03 Šmit: Ni od jednog sagovornika u Minhenu nisam čuo podršku idejama o secesiji RS

Šmit: Ni od jednog sagovornika u Minhenu nisam čuo podršku idejama o secesiji RS

Život • 17.02.2026. 20:17 Loto rezultati: Koji brojevi su izvučeni u 14. kolu?

Loto rezultati: Koji brojevi su izvučeni u 14. kolu?

Društvo • 16.02.2026. 18:07 BIRODI: RTS i Pink više izveštavali o poseti Alijeva, nego o proslavi Dana državnosti Srbije

BIRODI: RTS i Pink više izveštavali o poseti Alijeva, nego o proslavi Dana državnosti Srbije

© Danas