Tri preporuke za demrdićizaciju tužilaštva, jedna preliva čašu: Pravni ugao na izveštaj Venecijanske komisije |
Nakon objavljivanja mišljenja Venecijanske komisije o tzv. „Mrdićevim zakonima“ – posebno njenih devet preporuka za izmenu seta pravosudnih zakona – javno su potvrđene ocene stručne javnosti, parlamentarne opozicije i civilnog društva da je tim zakonima izvršen ozbiljan napad na samostalnost i nezavisnost tužilaštva.
Ma koliko predsednica Narodne skupštine, koja je po hitnom postupku ovakve zakone provukla kroz skupštinsku proceduru, pokušavala da ovo mišljenje predstavi kao pozitivno po vladajuću većinu ne može se poreći činjenica da se preporukama Venecijanske komisije praktično traži totalni zaokret u odnosu na rešenja koja su „u cilju usklađivanja sa propisima Evropske unije“ usvajana pre nešto manje od 3 meseca.
Od devet preporuka Venecijanske komisije posebno se izdvajaju se 3 (tri) preporuke koje bi deklarativnu rešenost vladajuće većine da ih sprovede mogle dovesti u ozbiljno iskušenje.
Prva se odnosi na popuštanje omče koja je ovim zakonom stavljena oko vrata Vrhovnog javnog tužilaštva u oblasti međunarodne saradnje, i kaže kako umesto obavezne prethodne saglasnosti, zakon treba da precizira u kojim slučajevima Vrhovno javno tužilaštvo ima obavezu da obavesti Ministarstvo pravde o međunarodnim sporazumima o saradnji.
Osim što se njom poručuje koliki značaj se pridaje međunarodnoj saradnja pri suzbijanju određenih vidova kriminaliteta (poput, recimo, trgovine narkoticima), ona predstavlja svojevrsni izazov Ministarstvu pravde da povuče crtu u pesku i otvoreno kaže u kojim slučajevima interesi nacionalne države pretežu nad suzbijanjem ovakvih........