We use cookies to provide some features and experiences in QOSHE

More information  .  Close
Aa Aa Aa
- A +

Bombardovanje i pandemija

3 2 67
30.03.2020

Nema kontakta sa ljudima, nema uobičajenih komunikacija, nema kretanja. Što je najgore, niko ne zna kad će ova pandemija da se završi i koliko će izolacija da traje. Sa zebnjom se pitam: kad će sve ovo da prođe, i kad na kraju izađemo iz kuća, na šta ćemo ličiti? Kakve će posledice ostaviti ova samoća, ovo sedenje, ovo nekretanje?

Međutim, sedeći u kući, pratim ono što se događa napolju. I neizbežno pomišljam na one kojima je teže nego meni: na beskućnike, na naše ljude koje je pandemija zatekla na aerodromima širom sveta. Avionski letovi su obustavljeni, granice zatvorene, i oni danima sede po aerodromskim čekaonicama, bez hrane, bez vode, u neizvesnosti koja nije daleko od očajanja. Kad sebe uporedim sa njima, osećam se čak privilegovanim.

Jedne od ovih večeri i nehotice sam uzeo u ruke „Guske u magli“, dnevnik koji sam vodio za vreme NATO bombardovanja 1999. godine. I dugo ga nisam ispuštao iz ruku: na svakoj stranici me je čekalo nešto dramatično, živo i uzbudljivo.

Pišući taj dnevnik, pratio sam, slušao i beležio sve – razgovore na pijacama i ulicama, čitao novine, parole i grafite, obilazio ono što je tokom prethodne noći bombardovano, zapisivao reakcije i ponašanje ljudi… Ulice, Trg........

© Danas